Kanski festival je odložen do leta, kako sada stvari stoje, i još se ne zna tačno kada će se održati. Organizatori su rekli da se nadaju krajem juna. To, međutim, nije omelo filmske kritičare "Indivajera" (IndieWire) da naprave listu 25 naslova čijim su se premijerama nadali i silno radovali ovog proleća na Kroazeti.
Kritičari su predviđali koji bi to najsočniji naslovi mogli biti uvršteni u takmičarski program, uprkos tome što je festival odložen. No, to ne znači da se, u nekoj budućnosti, ti filmovi neće naći u zvaničnoj selekciji Kana ili nekog drugog velikog festivala. Oni napominju da su uvrstili samo naslove koji su imali realne šanse da budu gotovi do maja i zato na spisku, recimo, nema „On the Rocks“ Sofije Kopole koja se, navodno, već „obećala“ Veneciji. Filmski festival u Veneciji bi trebalo da se održi od 2. do 12. septembra. Organizatori se još nisu oglasili povodom eventualnog odlaganja.
ADN
Režija: Maiven
Učešće ove francuske scenaristkinje/rediteljke/glumice u glavnom programu Kana deluje kao sigurna stvar. Njena krimi drama iz 2011. smeštena u Pariz, „Polisse“, tada je uzela Nagradu žirija i potom dobila 13 nominacija za Cezara. Sledeće ostvarenje, „Moj kralj“ (Mon roi), uvrnuta ljubavna priča sa Vensanom Kaselom i Emanuel Berko, takođe se nadmetala na Kroazeti.
Najnoviji film Maiven, „ADN“ (DNK na francuskom) vezan je za njenu ličnu istoriju: žene rođene u Francuskoj sa francuskim, vijetnamskim i alžirskim korenima. U glavnoj ulozi je devojka koja, nakon smrti deke Alžirca sa kojim je bila veoma bliska, smrti mora da se suoči sa komplikovanim okolnostima njenog odrastanja od kojeg je on pokušao da je zaštiti. Maiven igra glavnu ulogu, uz Luja Garela, Fani Ardan i Marin Vakt.
Annette
Režija: Leos Karaks
Iako Leos Karaks sporadično snima filmove, čekanje je vredno truda. Njegovi „Sveti motori“ 2012. billi su prijatno iznenađenje Kana, apstraktna priča o duhovnoj potrazi misteriozne figure koja žonglira sa nekoliko identiteta u toku jednog jedinog, nadrealnog dana. Od tada… tišina… sve do prošle godine kada je počeo da snima ono što deluje kao njegov najambiciozniji projekat do sada i prvo ostvarenje na engleskom jeziku.
Adam Drajver glumi stend-ap komičara koji, zajedno sa suprugom, čuvenim sopranom (Marion Kotijar) podiže ćerkicu sa tajanstvenim darom. Detalji vezani za njenu nadarenost nisu poznati ali, znajući Karaksa, lako je pretpostaviti da dobar deo narativa prkosi jednostavnom opisu.
Drajver je postao internet fenomen prošle godine zahvaljujući jednoj pesmi u „Priči o braku“ pa je „Annette“ možda savršen tajming da svoj muzički potencijal vine do smelijih visina, a Karaksov oniričan filmski stil konačno donese do šire publike.
Bergman Island
Režija: Mija Hansen-Love
Poluautobiogafska drama o paru filmadžija (Mija Vasikovska i Andeš Danijelsen Li) koji se povlače na ostrvo Fore, mesto počinka Ingmara Bergmana. Dok pišu svoja nova scenarija postepeno gube pojam o granici između fikcije i stvarnosti.
Francuska rediteljka je rekla da je ovo priču o tome kako „film ima tendenciju da zameni moja sećanja o onome šta se stvarno dogodilo“.
Sniman iz dva dela (u drugom igraju Viki Krips i Tim Rot) film je završen prošlog leta a mnogi su ga videli kao priliku da se Miji (Dolazak, Sve je oprošteno, Zbogom prva ljubavi) konačno pruži šansa da iz pratećih kanskih programa pređe u onaj glavni.
True Mothers
Režija: Naomi Kavase
Kan je do sada prikazao sedam Naominih ostvarenja (šest u ovom veku) i postavio je za predsednicu glavnog žirija 2013. a svojevremeno je ušla u istoriju kao najmlađa dobitnica Zlatne kamere (1997) za „Suzaku“ – kada je imala 28 godina – dok je deceniju kasnije dobila Gran pri za „Žalosnu šumu“.
Film „True Mothers“ (negde naveden i pod naslovom „Comes Morning“) zasnovan je na romanu Mizuki Cuđimure o ženi u čiji život ulazi biološka majka deteta koje je usvojila.
The French Dispatch
Režija: Ves Anderson
Iako je prethodna dva filma (Grand Budapest Hotel i Ostrvo pasa) premijerno prikazao na Berlinu, ova godina trebalo je da označi njegov veliki povratak na Kroazetu, posle 2012. i „Kraljevstva izlazećeg Meseca“. Za festival koji voli uvezde, teško da bi moglo bolje od ove glumačke postavke: Tilda Svinton, Bil Mari, Timoti Šalame, Lea Sedu, Benisio del TToro, Elizabet Mos, Oven Vilson, Franses Mekdormand, Sirša Rounan, Ejdrijan Brodi i drugi. Distributerska kuća za sada nije pomerila plan da film pusti u bioskope 24. jula, tako da još ima šansi da se ova oda jednoj dopisničkoj redakciji u Francuskoj iz 20. veka pojavi u Kanu.
The Hill Where the Lionesses Roar
Režija: Luana Bajrami
Iako su najglasnije pozitivne kritike vezane za film „Portret dame u vatri“ bile upućene glumicama Noemi Merlan i Adel Enel, 19-godišnja Luana Bajrami sa Kosova je bila rame uz rame sa njima, u ulozi sporedne sluškinje, što joj je donelo Cezara za glumicu koja najviše obećava. No, ova zvezda u usponu već se oprobala i iza kamera i završila je snimanje svog debitantskog filma.
Prošlog decembra je za pripadnike filmske industrije u okviru Filmskog festivala u ski centru Lezark (Les Arcs) upriličeno nekoliko minuta projekcije njenog filma „The Hill Where the Lionesses Roar“ i već mu je dodeljena nagrada publike. Film prati tri tinejdžerke koje odlučuju da razbiju dosadnu svakodnevicu planiranjem pljačke. Neki su ga već uporedili sa „Bling ring“ Sofije Kopole.
Home
Režija: Franka Potente
Nemačka glumica Franka Potente je preko 20 godina prepoznatljivo lice filma, još od glavne uloge u kultnom „Trči, Lola, trči“. Ove godine snimila je svoj prvi igrani dugometražni film sa Džejkom Meklaflinom u ulozi bivšeg robijaša koji izlazi na slobodu posle 20 godina i s mukom pokušava da se prilagodi životu u rodnom gradu, uprkos primetnoj srdžbi zajednice prema zločinu zbog kojeg je i poslat iza rešetaka. U filmu igraju i Keti Bejts i Lil Rel Haueri.
Last Night in Soho
Režija: Edgar Rajt
O filmu se ne zna mnogo sem da igrau Dajen Rig, Terens Stemp, Tomasin Mekenzi i Anja Tejlor-Džoj i da je reč o psihološkom hororu sa obrtom u vidu putovanja kroz vreme. Zna se i da je kao koscenarista angažovana Kristi Vilson-Kerns (1917) a da je kao svoju inspiraciju Rajt naveo britanske horore „Ne gledaj sada“ i „Odvratnost“.
Memoria
Režija: Apičatpong Verasetakul
Tajlandski autor je redovan takmičar u Kanu još od kada je 2010. osvojio Zlatnu palmu za film „Ujak Bunmi koji može da prizove svoje minule živote“.
„Memoria“ će biti prvi put da radi van domovine, što je uzbudljiv zaokret s obzirom na to da je Verasetakul istaknuti filmski hroničar mitološkog i istorijskog identiteta Tajlanda.
Ovoga puta otišao je u Kolumbiju da istraži iskustva jedne nomatkinje (Tilda Svinton) koja pati od snažnih glavobolja i čuje nepostojeće glasne zvuke.
Reditelj je opisao ovaj film kao još jedno sneno uranjanje u lirski svet, par stepeni pomeren od realnog, ali sa stvarnim mestima i ljudima.
Njegovi filmovi zahtevaju specifičan ukus, ali svako voljan da se prepusti toj jedinstvenoj viziji nagrađen je istinski neočkivanim sagledavanjima modernog sveta. Sa Tildom na svojoj strani, „Memoria“ bi mu mogla doneti širu publiku, prvi put u karijeri.
Miss Marx
Režija: Suzana Nikjareli
Tokom dve decenije iza kamere, italijanska rediteljka je stvorila sebi zaštitni znak u vidu filmova sa zanimljivim, kompleksnim junakinjama, od „Kosmonautkinje“ do biografskog „Niko, 1988“.
Novi film je kulminacija njenih kinematografskih opsesija: drama zasnovana na činjenicama o životu mudre Karlove ćerke Elenor Marks.
Kada su prava za film prodata prošle godine u Kanu, „Skrin dejli“ je objavio da će se Nikjarelijeva oslanjati na „inserte sa istorijskim fotografijama i snimcima, ironičnu upotrebu savremene muzike i minimalističku estetiku za kostim i scenografiju“ kako bi izbegla uobičajene zamke biografskog žanra. Bez obzira na metod, film sa Romolom Garai u glavnoj ulozi imaće drame na pretek.
Elenor je bila socijalna aktivistkinja sa sopstvenim velikim idejama o tome kako svet (i vlada) treba da funckionišu. Uprkos nenadmašnom intelektu, imala je veoma težak emotivni život i često je bila u nemilosti okrutnog dugogodišnjeg partnera Edvarda Ejvelinga (Patrik Kenedi).
Nikjarelijeva do sada nije učestvovala u Kanu.
Summerland
Režija: Džesika Svejl
Džema Arterton igra povučenu spisateljicu koja, tokom II svetskog rata, neočekivano biva dovedena u situaciju da brine o jednom mladiću. Film nudi nešto retko: pogled na ratna vremena očima žene. Igraju i Gugu Mbata-Ro, Penelopi Vilton, Tom Kortni i Lukas Bond.
Mona Lisa and the Blood Moon
Režija: Ana Lili Amirpur
Iransko-američka rediteljka pregazila je konvencije vampirskih filmova ostvarenjem „Devojka se vraća kući sama, noću“ iz 2014. a onda, još jednom, postapokaliptičnom pucačinom „Loša grupa“. Ovoga puta je kao odskočnu dasku iskoristila žanrove fantazije i avanture i snimila priču o devojci sa magičnim i potencijalno opasnim moćima koja beži iz mentalne bolnice i pokušava da se osamostali u Nju Orleansu. U filmu iraju Kejt Hadson, Krejg Robinson i Jung Jong-Seo.
My Donkey, My Lover and I
Režija: Karolin Vinjal
Francuska rediteljka je debitovala na Kanu 2000. u pratećem programu Nedelja kritike prvencem „Devojke“ i narednih 20 godina nije ništa režirala. U ovoj komediji, kojom se vraća na scenu, Lor Kalami igra Antoanetu, nastavnicu kojoj ljubavnik Vladimir (Benžamen Lavern) u poslednjem trenutku otkazuje dugo planirani put van grada, na selo, jer mu je supruga u istom terminu rezervisala odmor na planini – sa sve magarcem. Antoanet odluči da i ona ode na istu planinu ali stiže kasno. Nalazi samo Patrika, pomalo tvrdoglavog magarca i sa svojim novim četvoronožnim saputnikom kreće na neočekivano putovanje kroz divljinu.
Peninsula
Režija: Jeon Sang-Ho
Sa zaradom od preko 90 miliona dolara širom sveta, Jeonov frenetični „Voz za Pusan“ se izdvojio u odnosu na hordu filmova sa zombijima zbog nezaboravnih glumaca, pametne iskorišćenosti prostora i dirljive poruke o potrebi da se držimo zajedno u vremenima krize. „Peninsula“ je neka vrsta nastavka, četiri godine posle originala, kada su živi mrtvaci sveli Koreju na nenastanjivu pustoš.
Sisters
Režija: Jamina Bengigi
Od kada se pojavila na međunarodnoj sceni odlično ocenjenim „Inch’Allah dimanche“ 2001. delovalo je da će francuska rediteljka alžirskog porekla, Jamina Bengigi, biti predodređena za prestižne filmske festivale. Međutim, odlučila je da ostavi kameru i uključi u politički život Francuske. Jedno vreme je radila i u Ministarstvu spoljnih poslova.
Sada se ponovo vratila prvoj ljubavi i snimila je poluautobiografski film o tri sestre (Maiven, Isabel Ađani i Rašida Bakri) a, zapravo, film o sebi podeljenoj na tri persone: političarki, filmskoj autorki i poslovnoj ženi, svakoj sa posebnim odnosom prema otadžbini i novoj domovini. Koscenarista je Abdel Rauf Dafri, koji je radio na filmu „Prorok“ sa Žakom Odijarom.
Soul
Režija: Pit Dokter, Kemp Pauers
Festival na čijem su programu bila oba nastavka „Šreka“ (u konkurenciji) i „U mojoj glavi“, ne krije naklonost prema visokobudžetnim animiranim filmovima. Sva je prilika da je trebalo nešto slično da ponovi i sa crtaćem „Soul“, duhovnog rođaka filma „U mojoj glavi“.
Dok se prvi bavio sukobljenim emocijama koje vode ljudski um, ovaj drugi se bavi dušom koja nam daje humanost. Džejmi Foks pozajmio je glas Džou Gardneru, uglađenom nastavniku muzičkog koji je oduvek sanjao da svira džez u jednom klubu. Film prati njegov život od trenutka kada mu je duša iznenada izbačena iz tela, dok Džo pokušava da ih ponovo spoji.
Mandibules
Režija: Kenten Dipje
Šaljiv senzibilitet francuskog sineaste Kentena Dipjea i didžeja (nastupa kao Mr. Oizu) već je viđen u ostvarenjima „Jelenska koža“ (prikazan na 48. Festu), „Pogrešno“ i „Guma“, i pokazuje da mu ne manjkaju uvrnute ideje. Kan je mogao biti savršena platforma za njegovu poslednju bizarnu filmsku avanturu sa komičnim zapletom koji samo Dipje može da zamisli: priča o dvojici prijatelja (Gregoar Lidig i David Marse) koji u kolima pronalaze zarobljenu muvu i obučavaju je trikovima ne bi li zaradili laku lovu. U filmu igra i Adel Egzarkopulos (Plavo je najtoplija boja).
Zamislite nešto nalik mešavini Dejvida Linča i Montija Pajtona.
Summer of ’85
Režija: Fransoa Ozon
Poznat po neustrašivim istraživanjima ljudske seksualnosti, Fransoa Ozon (Bazen, Dvostruki ljubavnik) se ovde bavi tinejdžerskom romansom. Snimio je priču o prijateljstvu između jednog 16-godišnjaka i jednog 18-godišnjaka tokom letnjeg raspusta, dvojice momaka koji su se upoznali kada je stariji spasa mlađeg od davljenja.
Tenet
Režija: Kristofer Nolan
Iako do sada nije predstavljao svoje filmove u Kanu, „Tenet“ bi bio dobar naslov za debi Kristofera Nolana na Kroazeti jer je ovo njegov najinternacionalniji film do sada: snimao ga je u sedam zemalja (Estonija, Italija, Indija, Danska, Velika Britanija, SAD, Norveška).
Akciona drama/triler bavi se međunarodnom špijunažom, najverovatnije o čoveku koji pkušava da spreči Treći svetski rat prolaskom kroz vreme i ponovnim rođenjem. Nolan nije hteo mnogo da otkriva pre premijere.
Time
Režija: Geret Bredli
Iako ne uključuje često dokumentarce u svoju zvaničnu selekciju, Kan je mogao ove godine da napravi odličan izbor u vidu novog filma Geret Bredli. Reč je o crno-beloj hronici o životu Foks Rič, ženi koja je više od dve decenije pokušavala da oslobodi supruga zatvorske kazne na 60 godina. Reč je o jedinstvenom emotivnom iskustvu koje je priredila jedna od najtalentovanijih dokumentarnih rediteljki u poslednje vreme, ističe „Indivajer“.
Top Gun: Maverick
Režija: Džozef Kosinski
Možda Tom kruz i Kan nisu najprirodniji partneri – glumac se nije pojavio na Kroazeti još od 1992. i filma „Daleka zemlja“ – ali festivalu uvek treba nekoliko velikih zvezda na crvenom tepihu a Kruz je i dalje jedna od najvećih na svetu. Njegov željno iščekivani i pompezno najavljivani povratak u kokpit u liku Maverika nudi ne samo zvučna imena (Kruz, Džon Ham, Dženifer Koneli, Ed Haris, Majls Teler) već ima i specifičnu težinu jer je nastavak originala Tonija Skota iz 1986. koji je u međuvremenu stekao kultni status.
Svetska premijera zakazana je za 24. jun tako da još ima šansi da se ovaj plan sprovede u delo.
Three Floors Up
Režija: Nani Moreti
Moreti je uzeo Zlatnu palmu 2001. za film „Sinovljeva soba“, a 2012. je bio i predsednik glavnog žirija. Njegov novi film je adaptacija knjige izraelskog pisca Eškola Neve, samo što je radnju premestio iz Tel Aviva u Italiju. To je priča o tri porodice iz tri stana u istoj zgradi. Sve tri prolaze kroz patnje izazvane zlostavljanjem dece, usamljenošću i promišljanjima kao posledici sumornih prošlosti.
Moretijevi skorašnji filmovi, „Moja majka“ (2015) i „Imamo papu“ (2011) uneli su dozu humora u ozbiljne teme i doneli dašak preko potrebne lakoće na Kroazetu gde se najčešće nadmeću teški, teški filmovi.
Where is Anne Frank?
Režija: Ari Folman
Izraelski reditelj istakao se kao jedan od najuzbudljivijih glasova u savremenoj animaciji filmom „Valcer sa Baširom“ (2008), inovativnim dokumentarcem o libanskoj invaziji 1982.
Potom je 2013. snimio smelo ostvarenje „Kongres“, mešavinu animacije i igranog filma o opasnim potencijalima moderne tehnolgoije, koje danas deluje gotovo proročki.
Prošlo je nekoliko godina, Folman je u međuvremenu radio seriju „Na terapiji“, a sada se opet vratio filmu. U svom novom ostvarenju bavio se jednom od najpoznatijih književnih figura 20. veka, Anom Frank, dajući joj sasvim novu platformu. Reč je, navodno, o sasvim novoj adaptaciji dnevnika mlade Jevrejke, ispričane iz perspektive njene izmišljene drugarice Kiti koja postaje sve realnija kako joj se Ana sve više obraća kroz svoje beleške.
The Woman in the Window
Režija: Džo Rajt
Premijera ovog psihološkog trilera u stilu Hičkokovog „Prozora u dvorište“o mentalnom kolapsu agorafobične alkoholičarke, psihološkinje u liku Ejmi Adams već je više puta odlagana. Zapravo, tačan datum se trenutno ni ne zna, odgođen je na nedoređeno, ali mesto u Kanu moglo bi da ovoj filmskoj adaptaciji napetog romana A. Dž. Fin pruži šansu da se uzdigne iz pepela, nakon što su probne projekcije, navodno, izazvale kod publike osećaj nelagode zbog ne baš „umivenog“ raspleta.
Projekat Adama Liona bez naslova
Teško je predvideti kog mladog američkog autora će selekcioni komitet Kana odbrati kao svoje novo mezimče umesto braće Safdi, Džefa Nikolsa ili Dejvida Roberta Mičela. Adam Lion je ime na koje tipuju kritičari „Indivajera“. Malo je poznato o njegovom novom filmo sem da je smešen u Njujork i da glavnu ulogu igra Vanesa Kirbi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
