Verujete li slugama barona Vučhauzena: Ani Brnabić se sada priviđa građanski rat zbog litijuma

Ovu najnoviju deluziju bivše premijerke su, što bi rekli psihijatri, trigerovale naslovne strane pomenutih medija, na kojima je stajalo „Poziv na blokade po Srbiji od sledeće nedelje“ i „Litijumski ’rat’ će se nastaviti na ulicama“.

Elementarno pismeni i dobronamerni će primetiti da je reč rat stavljena pod znake navoda, što bi trebalo da znači da to nije onaj pravi rat. Što se Ona nije pobunila kada smo pisali o „ratu“ ministra Vesića i Republičkog geodetskog zavoda? Gledajući saopštenja, taj rat Vesića i RGZ i dalje traje, a eto vodi se bez zrna baruta. Dobro, de, možda su se ministru od jeda zacrveneli obrazi.

No, da se vrnemo na Brnabićevu. Evo kako joj je Ranko Pivljanin otpisao: „Predsednica parlamenta bi mogla i trebalo da razume kako je naša misija da informišemo, naročito o većinskom stavu naroda ove zemlje, koji je opravdano uplašen za sudbinu područja, gde se planira otvaranje rudnika litijuma. Mogla bi da shvati i da je protivljenje ideji ovog rudarenja jednako legitimno kao i njegovo zagovaranje.“

Ne bih dalje o tome, da ne bi ispalo kao pravdanje, a ovakvi nepočinci i lažovi nisu to zaslužili.

Jeste, lažovi, nema ni blaže ni preciznije reči, a za nivo me baš zabole lakat. Prema svecu i tropar.

Ta ista Brnabićeva pre dve godine je rekla da je ukinuta Uredba o prostornom planu, kao i sve dozvole i uredbe u vezi sa „Rio Tintom“, da je ukinuta Radna grupa, a da ugovore nikad nismo ni imali, te da je sve što se tiče projekta „Jadar“ završeno. Danas je na snazi potpuno suprotna priča i otud i protesti.

#blockquote_0

A onda osoba kojoj je svojstveno da bezočno laže (to je stvar režimske genetike i preliva se s vrha piramide moći prema nižim, a širim slojevima) kaže da su pozivi na proteste i pobunu protiv štetnog projekta i nedemokratske vlasti, koja ga gura, u stvari pozivi na rat.

I takvi ljudi, zlonamerni, stvaraju tenzičnu atmosferu. Već su pucale glave i nosile se krvave košulje zbog ovakvog etiketiranja protivnika. Sutra će neko pijan da napadne političkog protivnika, jer su mu partijski (čitaj naprednjački) uzori rekli da taj nesrećnik poziva na rat, opozicija će onda da izađe na proteste, posle kojih se neće ništa promeniti, a režim će namestiti da im legne ko kec na deset u momentu kada im bude trebalo neka kriza kojom će da opravdaju svoje kašnjenje u ispunjavanju želja partnera sa Zapada.

Ili sa Istoka. To je kod njihovog šefa Aleksandra Vučića normalna stvar. Jednog dana će ushićeno blagoglagoljiti o evropskim vrednostima i standardima, a sutradan će dići rusku zastavu ne bi li je zamijetio neki sibirski žbir i tako ublažio onaj javni otklon od Putina, kada je rekao da ima preča posla, odnosno važne goste u vreme kada se održava samit na koji ga je ruski vlastodržac lično pozvao.

I ništa mu ne smeta da onda kaže da to nije rekao. Eno neki dan pred Erdoganom se pohvalio kako je švercovao robu iz Turske kao dečak od 14 ili 15 godina i liči mi na jednu iz priča iz edicije #nijesedesilo.

Ova skaska barona Vučhauzena sliči onoj o tome kako je, takođe osamdesetih, radio u nekoj gvožđari u Londonu, u kojoj se u vreme njegovog „službovanja“ nalazila mesara. Doduše, možda je snalažljivi mangup iz Bloka 45, kao Del Boj iz Pekama, uspevao da ljudima koji dođu da kupe meso zavali neke šrafove, imbus ključeve, slavine il‘ papagajke. Taj je prohodao pre nego što se rodio. Što bi rekao moj otac, a ne ja: „Laže, granje ne drži.“

I onda čimbenici ove spin diktature, koje koliko god da se trudite teško da ćete ih makar jednom uhvatiti u istini, ponavljanjem teških, ali izmišljenih optužbi skovanih sa namerom podizanja dimne zavese pokrivaju pljačku države, zaduživanje i predaju Kosova Aljbinu Kurtiju.

Izdaja nacionalnih interesa lako prođe uz bajkovite laži.

Samo da se ne naljuti naprednjački zaslužni građanin Kristijan Golubović što ga je predsednik izgurao sa šampionskog trona kralja lagarija.