S obzirom na dugoročno i lagano uplovljavanje Bosne u kolaps, ovo se smatra značajnim dešavanjima. Srbi su odbili da sprovedu odluku Kancelarije visokog predstavnika koja zabranjuje negiranje genocida. Odbacili su autoritet novog visokog predstavnika Kristijana Šmita, Saveta za implementaciju mira (PIK) lokalnih ambasadora i, iza njih, Sjedinjenih Američkih Država, krajnjeg autoriteta u Bosni. Ono što je najvažnije, Srbi su blokirali zajedničke državne institucije i odbili da učestvuju u procesu donošenja odluka, i to kao jedinstveni politički blok, uz podršku bosanskih Hrvata.

Ako ni EU i SAD, a ni Srbi ne odstupe, bosanska država ne može funkcionisati, što njen konačan opstanak dovodi u pitanje, piše Timoti Les za Medija centar. 

Ovaj najnoviji razvoj događaja donekle proizlazi iz Bajdenove želje koju je izrazio na početku da odgovornost za Balkan vrati EU, nakon perioda Trampovog intervencionizma.

SAD su se povukle iz razgovora o Kosovu, okončale spekulacije o novoj rundi ustavnih reformi u Bosni i ponovo pozvale na integraciju regiona u EU.

Njihov stav se zatim promenio nakon objavljivanja slovenačkog nezvaničnog dokumenta i naknadnog pritiska Srba da pregovaraju o mirnom raspadu Bosne, što je jasno uznemirilo američke zvaničnike.

Iako su moćne države poput Nemačke odbacile nezvanični dokument, bilo je jasno da su neki glavni gradovi u Evropi podržali raspad Bosne. Šta god ovo značilo, SAD nisu mogle da veruju EU da će podržati opstanak Bosne.

Nakon toga, SAD su se ponovo angažovale u Bosni s ciljem da podrže postojeće političko rešenje, koristeći snažnija sredstva. U maju je odobreno imenovanje Kristijana Šmita, političara teške kategorije iz moćne evropske zemlje, kao sredstva za oživljavanje Kancelarije visokog predstavnika. U junu je Bajden izdao izvršnu naredbu kojom je zapretio sankcijama svakome ko ospori dejtonsko rešenje.

Zatim su u julu SAD dale podršku Inckovom ediktu o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, nakon objavljivanja zvaničnog izveštaja u Republici Srpskoj u kojem je zaključeno da se genocid nije dogodio.

Vašington možda ima mnogo motiva za to. Bajden verovatno veruje da su Srbi krivi i želi da preuzmu odgovornost za svoje postupke. Takođe, možda misli da njihovo odbijanje da to učine sprečava pomirenje. Mogao bi se zabrinuti da, ako Srbi odbace optužbu za genocid, odbacuju i glavni filozofski razlog zašto Republika Srpska mora ostati deo Bosne.

Međutim, što je najvažnije, Vašington u neku ruku želi da uputi upozorenje Srbima da su Kancelarija visokog predstavnika (EU) i SAD, koje stoje iza nje, krajnji autoritet u Bosni i da će oni, a ne Srbi, odlučiti o budućnosti zemlje.

To bi mogla da bude održiva strategija,zbog eventualne mogućnosti prisile od strane SAD,ali tek ukoliko bi se SAD odlučile da svoje pokušaje prisile potkrepe praktičnim akcijama.Međutim,to su pretpostavke sa znakom pitanja.

Međunarodna politika to takođe ne podržava. Rusija podržava Srbe. Među Evropljanima ne postoji konsenzus o kažnjavanju Srba koji bi Bosnu gurnuo dublje u krizu, a nerešeno pitanje Kosova i inicijativa Otvoreni Balkan izlaze na površinu. Čak je i Nemačka nepouzdana, pošto Merkel odlazi, i verovatno će biti zamenjena slabim i rusofilskim naslednikom, Arminom Lašetom.

SAD se ne mogu lako osloniti na Srbiju da obuzda bosanske Srbe kao što je to učinila tokom prošle decenije. Naprotiv, SAD-u je prioritetnija pomoć Srbije u rešavanju Kosova. U međuvremenu, Srbima u Bosni ne može se lako manipulisati jer postoji politički konsenzus o potrebi blokiranja države.

Jasno je i da će biti teško koristiti Bonska ovlašćenja za njihovu primenu. Srbi bi ignorisali svaki pokušaj, a Evropljani ih verovatno neće primeniti. Oni sigurno ne bi rasporedili svoje trupe za podršku Kancelariji visokog predstavnika.

Ne bi to učinila ni Rusija, koja bi iskoristila svaki pokušaj da poveća svoje poštovanje u Bosni i Srbiji. Glavni efekat bi bio razotkrivanje transatlantskih podela i otvaranje Bosne kao novog fronta u sukobu Moskve sa Vašingtonom.

Potencijalno SAD mogu delovati u skladu s Bajdenovim izvršnim nalogom i sankcionisati članove vladajuće elite zabranama putovanja i zamrzavanjem imovine. To može nekima od njih naneti štetu, ali bi donelo iste probleme koje podrazumeva bilo kakva upotreba Bonskih ovlašćenja. SAD bi nedostajala podrška EU. To bi raspirilo protivljenje Rusije i ojačalo protivljenje među Srbima. Rusija je u UN-u promovisala rezoluciju o okončanju mandata visokog predstavnika i kritikovala njegovu zabranu poricanja genocida,čemu se pridružila Kina koja se takođe zalaže za okončanje postojanja međunarodnog predstavnika u BiH.

Značajno je to što su Srbi ostavili sebi prostor za eskalaciju u slučaju bilo čije odmazde – potpuno povlačenje srpskog osoblja iz zajedničkih državnih institucija i potpuno prekidanje veza sa Sarajevom.

Sada moramo čekati da vidimo kako će Zapad,odnosno SAD reagovati, ali moja pretpostavka je da bi mogli da se povuku,pogotovo posle događaja u Avganistanu.

To bi bilo u skladu sa obrascem sukoba u poslednjih nekoliko godina.

Ako bude tako, učinak bi bio ubrzanje već postojećih trendova u bosanskoj politici. Autoritet Kancelarije visokog predstavnika će se istrošiti, a Kristijan Šmit biće sveden na pukog posmatrača bosanske politike. Nasuprot tome, Srbi bi bili ojačani jer su se suočili sa svojim protivnicima i približili bi Republiku Srpsku nezavisnosti.

Moguće je i da na kraju možda ne bude spasa za Bosnu. Moguće je da će se jednog dana srušiti bez obzira na to da li će se Vašington suprotstaviti Srbima ili ne. Ali najnoviji potezi EU i SAD,koji stoje iza podrške visokom predstavniku Šmitu, mogli bi ubrzati dan tog konačnog razrešenja.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram