Odluka Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da obustavi istragu smrti osmorice rudara koji su poginuli na radnom mestu u rudniku Soko u aprilu ove godine nije iznenadila ni novinare ni čitaoce portala Nova.rs. Takva je ovo zemlja: rudari nedeljama pre događaja upozoravaju na narušenu bezbednost u rudniku, najavljuju prekid rada, uprava ih suzbije i "uveri" da je sve po pravilima, osmorica ih potom pogine i ti unapred znaš - niko ovde neće odgovarati.
Kakvo strašno saznanje: Srbija je zemlja u kojoj su istražni organi toliko godina unazad bili zamenjivani političkim – koji su istraživali, sudili i presuđivali – da su sada atrofirali od manjka upotrebe. I niko ih čak i ne shvata ozbiljno, i niko ne veruje da je ova odluka zaista doneta na osnovu veštačenja, mišljenja nekih stručnih komisija, obdukcije tela itd.
Ko sada sme pred oči porodica stradalih ljudi? Ko će, recimo, pred oči Dragane Jovanović, čiji je muž Bojan Stajić iza sebe – pre nego što se dogodio incident koji nije krivično delo – ostavio bebu staru mesec dana. Bojan je bio moj vršnjak – 34 pune godine.
Ko će sa ovom odlukom pred oči Sonji Trivunac, supruzi stradalog rudara Nenada Trivunca, koja je za Nova.rs ispričala kako je noć pred događaja koji nije krivično delo poljubila muža i ispratila ga na posao. Bila je srećna: ceo dan su proveli zajedno.
Ko će na oči Slađani Živković, supruzi poginulog rudara Bratislava Živkovića, koja na dan događaja koji nije okarakterisan kao krivično delo i dalje nije mogla da veruje šta se dogodilo. Čekala je telo muža da organizuje sahranu.
U međuvremenu, Srbija po nacionalnim frekvencijama gleda barabe, lažne advokate i lažne šefice prave mafije u pohodu na atrofirane sudove. Pa dajte im slobodu, obesmislite sve do kraja, više ništa ionako nije važno.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare