Litijumsko licemerje Evropske unije

Tada je napravljena nekakva saradnja „Ikarbusa“ i „Mercedesa“, ali taj projekat nije baš slavno završen.

Sad se automobilski vlažni snovi prosečnog Srbina ponovo zazivaju, jer šta ima bolje na četiri točka od „mečke“, a sve u sklopu sveopšte litijumske ofanzive kojoj se priključio i nemački kancelar Olaf Šolc. U njegovoj delegaciji bio je i predsednik Upravnog odbora „Mercedesa“, koliko da razbukti maštu malobrojnih dobrostojećih domaćina da bi omiljeno vozilo moglo da im bude dostupnije.

S obzirom na to da „zelena agenda“ podrazumeva da automobili idu na baterije, da bi se proizveo takav „mercedes“ trebaće i litijum.

I to izgleda baš srpski, koji je Šolcu draži čak i od nemačkog.

U okolini Drezdena takođe postoji nalazište litijuma, ali uz njega simbiotski obitava i ekološka zebnja zbog posledica rudarenja na okolinu. Slično je i sa nalazištem u dolini Rajne.

Ako su ekološki propisi u Nemačkoj strogi, u Srbiji, kad ima političke volje, sve je moguće zaobići. To što je u Evropi zabranjeno, u Srbiji i ostalim zemljama periferije može da prođe. Tamo idu baterije, ovde ostaje spržena zemlja, tamo se voze skupi električni automobili, a ovde i dalje raspali polovnjaci i odlaže se toksična jalovina, pride.

To je samo jedan od razloga što je svim ambasadorima bitnih zapadnih zemalja stalo do realizacije projekta „Jadar“.

Druga dva bi verovatno bila jeftina radna snaga i jako niska rudna renta.

A onaj krunski razlog mogao bi da bude to što je ovdašnja vlast uhvaćena s prstima u medu, te Berlin, Pariz i Vašington mogu da ih duže za stvari o kojima će da ćute.

To su gresi iz domena nepoštovanja evropskih i demokratskih standarda, koji su i uslovi za učlanjenje u EU.

Rado će oni okrenuti glavu od izbornih mahinacija, situacije u medijima, vladavine prava, korupcije i ostalih trica i kučina o kojim nam drže lekcije i pridike godinama, ali kad je njima potrebno, spremni su i da se prave da je sve u redu. Kad su u pitanju energenti, tu se gaze svi obziri.

Tako je u civilizovanoj i naprednoj EU, a kako je tek u Srbiji. Ovde se gaze i obziri i ljudi.

#blockquote_0

Postojeći rudnici litijuma rade u nekim pustahijama gde stotinama kilometara okolo nema ljudskog uveta, a ovde kao da se sprovodi eksperiment da takav kop uguze u gusto naseljeno područje plodnih njiva i oranica, sa velikim rezervoarima pitke podzemne vode.

Predsednik je „utešio“ one koji bi se građanskom neposlušnošću borili protiv izgradnje rudnika i raseljavanja sa svojih imanja i rekao da „nećemo biti ni blizu brutalni kao u Evropi“.

U petak je policija, koja je blokirala ulicu ispred Palate Srbija u vreme gostovanja Olafa Šolca, na delu pokazala kako to izgleda.

Ženi koja je kroz blokadu pokušavala da se probije do radnog mesta stavili su lisice na ruke i oborili je na trotoar.

Od oružja je verovatno imala turpiju za nokte, dezodorans i puder, te zbog toga četiri službena lica nisu mogla drugačije da postupe do da primene silu.

Eto, litijum je šansa i za srpsku policiju da se u nečemu iskaže.

U Boru su uprskali istragu o nestanku male Danke Ilić i ubili čoveka da bi mu iznudili priznanje.

U okolini Majdanpeka o jadu ih je zabavio dvostruki ubica, pomahnitali đed od 90 godina, koji im je sa lovačkom puškom pet sati zadavao tolike muke da su morali da dovedu SAJ i dignu helikopter.

Na kraju su dedu Ramba morali da „neutrališu“.

Sad ministar Ivica Dačić ima šansu da pokaže kako se obuzdavaju goloruki nezadovoljnici koji su zabrinuti za budućnost u Srbiji.

Valjda ovi njegovi znaju da omaste pendrek o leđa civila, a da ga pritom ne „neutrališu“.