Opozicija Vučiću dala odrešene ruke – „Rio Tinto“ se sprema za kopanje

Posle onolikog protesta 2021, koji je ugašen nakon što je Savo Manojlović dao reč predsedniku Srbije, jer mu je ovaj obećao da će ispuniti dva zahteva, ponovo svedočimo situaciji koja nam govori da će ko god se bude dogovorio nešto s Vučićem, na kraju početi da njače.

Znaju to i ovi što su se dogovarali o izbornim uslovima, a onda umesto da ostanu na liniji sa koalicionim partnerima i nastave sa pritiskom da se izbori održe na jesen, dali prioritet Vučićevoj ponudi da se sve zbrza i zakaže za 2. jun.

I „Fajnenšl tajms“ zaključuje da Vučić nakon dominacije i na lokalnim izborima od 2. juna ima brisan prostor da nastavi s projektom, koji je morao da bude zaustavljen 2022. godine.

Brisan prostor je baš dobar izraz za pustoš, koju je vladajuća mega koalicija napravila na opozicionoj strani srpske politike.

Sada znamo da je osim SNS pobedu odneo i „Rio Tinto“ i ko zna još koji centri moći koji utiču na političko-ekonomske procese u Srbiji – od puzajućeg priznanja Kosova, kopanja litijuma i dovođenja firmi, koje bi se bavile proizvodnjom baterija i električnih automobila uz jeftinu radnu snagu srpskih fabričkih pregalaca. Zato međunarodni faktor gleda na drugu stranu dok se u Srbiji dešavaju razne izborne manipulacije.

#blockquote_0

Baš neki dan pre izjave Aleksandra Vučića o početku rada rudnika litijuma, Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Ekološki ustanak i „Mi – glas iz naroda“, cela državotvorna, konstruktivna opozicija, bili su na sastanku sa predsednicom parlamenta o unapređenju izbornih uslova.

Kad su ih onoliko „unapredili“ pre izbora, rešili su da ih još „unaprede“ i pristali na poniženje koje im je skuvala Brnabić. Al‘ su ih opravili, svaka im čast!

Mlaka reakcija

Sastanak o unapređenju izbornih uslova trajao je manje od sat vremena. Posle sastanka bivša premijerka ih je zabetonirala slavodobitnom izjavom da „ulazimo mirno u kampanju 2027. godine“.

Eto čemu je služilo učestvovanje u ovoj izbornoj farsi. Sam Vučić je izjavio „ne mogu da radim ako nemamo odrešene ruke do 2027.“

A onda dolazi EXPO 2027, pa godinu dana kasnije, kako kaže predsednik, otvaranje rudnika litijuma, ovo sa Kosovom ko zna dokle će do tada da dopuzi.

Generalni utisak je da je reakcija na izjavu o kopanju litijuma bila prilično mlaka, ograničena na nekoliko saopštenja i tvitova, s obzirom na to da je ova tema, uz proteste protiv nasilja posle tragedija u Ribnikaru, Orašju i Duboni izvela na ulicu najviše ljudi još od 5. oktobra.

Jedino je udruženje "Ne damo Jadar" najavilo protest protiv Rio Tinta na Vidovdan.

Mada, da se primetiti da je slična reakcija bila i na pripreme za rušenje Starog savskog mosta. Nekad se i zbog toga protestovalo, a sada je izostala reakcija kada je postavljena tabla sa podacima o građevinskim radovima. Izbori su prošli, dajte da se pozabavimo kremama za sunčanje i aranžmanima za letovanje.

Vučić je sve vreme "kuvao žabu", a građani se privikavali na postepeno pogoršanje situacije, i nismo ni primetili kada smo došli u situaciju da više ne reagujemo.

Kraj velikih koalicija?

A šta je reakcija opozicije na ovu prazninu kojom je Vučić sebi obezbedio još nekoliko godina na vrhu i to na taj način da će bez problema moći da sprovede sve pomenute sporne odluke dogovorene sa njegovim inopartnerima?

Lider PSG Pavle Grbović saopštio je da više neće ići u široke opozicione koalicije, a sa tim stavom su se saglasili Vojislav Mihailović iz POKS-a i Biljana Đorđević iz ZLF. Miloš Jovanović iz Novog DSS kaže da ga posle godinu i po dana saradnje sa ostatkom „krajnje nesolidne opozicije“ to pitanje više ne zanima, te da će se baviti jačanjem sopstvene stranke.

Mogao bih i sam da se saglasim sa opozicionarima koji zagovaraju programske kolone da nije situacija takva kakva je.

Većina njih polazi od pogrešne premise da im je put pokazala, odnosno grešku otkrila nelogična, široka koalicija u Novom Sadu. Čini mi se da je neuspeh opozicije u Novom Sadu eho promašaja koje je opozicija pravila nakon 17. decembra, a naročito razjedinjenja u vezi sa izlaskom na izbore uprkos tome što su prethodno četiri meseca ubeđivali birače da na njih neće izaći u kratkom roku i bez prethodno ispunjenih minimalnih uslova.

Druga stvar zbog koje sam sumnjičav prema novoproklamovanoj strategiji je to što je na drugoj strani Vučić na jednu listu objedinio sve što je mogao.

Da li na takvu armadu treba odgovoriti takođe jednom velikom organizacijom koja će odavati utisak sabornosti, i stvoriti atmosferu referendumskog odlučivanja ili nekoliko programskih kolona koje bi koordinisanim delovanjem imale zadatak da sruše postojeću vlast?

"Umesto sile koja iza sebe ima milion glasova, imamo ponovo više frakcijica od kojih niko ne zazire i koje nikog ne mogu da zaštite", primetio je profesor Bojan Pajtić.

Mislim da bi na jednu veliku listu trebalo odgovoriti drugom velikom listom, ili jakom strankom, ali iskreno može i jedan i drugi pristup, ako vođe opozicije znaju šta rade i drže se tog plana. Dosad su pokazali da niti znaju šta rade, niti mogu da se drže dogovora.