Priče jednog običnog Stanimira: Za moj račun, zemljače, Mladić ne mož’ da bude heroj

Voleo sam ja da on poživi što duže, ne zato što ga volim, el mrzim, nego zato što sam znao da kad on umre ima da krenu velike rasprave.

A muka je što u ovu našu Srbiju, vazdan raspravjaju ljudi koji ne znaju o čemu pričaju. I nemo se lažemo, ne znamo ni ti ni ja istinu, mož nešto da pretpostavljamo, da se pravimo pametni i tako… Al ja ne bi da se pravim pametan, ne zato što mislim da sam glup, nego zato što ja nisam bio Mladićev vojnik, el Srbija kao nije učestvovala u rat u Bosnu. Kažem kao, zato što išli ljudi, al meni se to nije svidelo. I to što se meni nešto ne sviđa koj me pa pita, al sad kad razgovoramo ću da ti kažem.

Ja sam ti kao i svaki seljak protiv svaki rat, el rat uvek udara na seljaka i na sirotinju. Stara je uzrečica da se država seti seljaka samo kad je mobilizacija i kad treba da mu razreže porez. Koj bre normalan voli da ide u rat, mani se zemljače…Al toj i jeste muka.

Kad su mene mobilisali pa me oterali u Slavoniju, a mi kao JNA. Kakva bre JNA, toj se raspalo, od toj nije tad bilo ništa. A Hrvati oni napravili svoju vojsku, one kako se zvaše, Zenge. Srbija kao ne učestvuje u rat, men piše u bukvicu dobrovoljac, al do mojega da izvineš što bi ja išo zemljače tamo dobrovoljno. Pa Dukatinka mi tad ostala kući trudna, nosila mi u stomak jedino dete, mojega Luku.

I tamo, mi kao JNA, pa nekakve terotirojalne odbrane, pa nekakvi Tigrovi od onoga što ga posle ubiše, Arkana. I nemo se lažemo bilo je tamo časni ljudi koji su pošli da brane naš narod, al bilo mlogo i svakakvi, što nam nije za pohvalu i nije nam na čast, treba se stidimo pred naše slavne vojvode, Mišića, Stepu, Putnika, Bojovića…

A u Bosnu mi kao ne učestvujemo.

A u taj momenat mi kao Srbija i nismo imali vojsku. A ne mož da radiš ono a da ti ne uđe, da izvineš ako me razumeš zemljače. Pa mi smo odavde komandovali, sad kolko se te komande slušale, jebemliga, odakle ja mogu da znam. Svašta je u tom ratu u Bosnu bilo i niko tu nije prav el kriv do kraja.

A što se Mladića tiče, aj odma da se razumemo.

Znam ja da taj kako se zove sud u Hag nije pošten, al mi smo zemljače te sve ratove izgubili. A koj izgubi rat, taj mora da snosi posledice. Ma pričao sam ti ja da sam bio mlogo ljut na Đinđića kad izruči Slobodana, pa reko ne izručuju se svoji predsednici.

E, al cvrc, sila boga ne moli. Ti si prihvatio nešto što mora da se uradi. Ako je meni i sad žao Slobodana, on rat izgubio. I dobro se on tamo borio, iskreno da ti kažem, ja mislim da su oni njega tamo ubili sa ti lekovi, el nisu mogli da dokažu da je kriv. Pazi sad, oni nas bombardovali, a Slobodan kriv za sve, pa nije baš tako…Al negde ih je da izvineš prejebo u njini dogovori, a posle izgubio rat, a oni to ne opraštaju, pa i mi svi sve najebasmo…zato i on nije bio heroj…

Al kad pričamo od Mladića, toj je malo drugačije.

Zato što u Srebrenicu nastradali ti ljudi. Kolko je tačno tamo postradalo, ne znam, al toj jeste veliki zločin. Sto duše, el osam iljade duše, toj se ne sme. I toj Srbi nikad u svoju istoriju bar da ja znam nisu uradeli.

E sad kolko je Mladić kriv za to, ne umem da ti kažem, el ja nit sam bio u Srebrenicu, nit sam bio njegov vojnik. Al opet, da ti kažem, on je bio glavni u srpsku vojsku u Bosnu i zato mora da bude kriv. Kakve su to igre bile, da je tuj bilo svašta, ama nema boga da me ubedi bilo koj da nije, ama opet, toj u Srebrenicu se nije smelo desi. Najgore mi kad čujem, a ima takvi i pred prodavnicu uveče, kažu ako je, trebalo je i više…

Šta više zemljače?

Kakvo je junaštvo da ubiješ čoveka bez oružje, civila koji u rat ne učestvuje? Nekog nesrećnika koj što sam i ja…Sirotinja, narod. Ne delim ja ljude po toj dal se krste, klanjaju, el ne veruju u boga, ja zemljače delim ljude na dobre i loše. A tamo su stradali ljudi koji nisu krivi, el nisu bili u rat. A Mladić, pa sve i da toj nije naredio, toj je morao da spreči. Zato što bio komandant.

I sad pričaju kako je on u rat činio neka dobra dela.

Možda i jeste, al to ga ne pravda za Srebrenicu. Evo ja zemljače, šeset i prva mi je, mrava nisam zgazio, bar ja tako gledam. Uvek sam gledo da budem dobar i u kuću i sa ljudi. Mojega Luku sam jednom udario po dupe zato što pregradio potok pa poplavio baštu. Dukatinku nikad. Svima sam činio. I sad recimo, napijem se pred prodavnicu, posvađam se sa nekog, potegdnem britvu, ubodem ga i ubijem ga. El sam ja onda ubica?

Jesam, zato što sam, daleko bilo, ubio čoveka. I sve drugo ostaje i da sam bio dobar i sve, al opet kad bi tako bilo Stanimir bi bio ubica.

I da ti kažem još nešto, ako je Mladić bio heroj, koji moj se krio kao baba pored šporet? El tako bilo, ti kažeš nisi kriv, ama predaj se, idi i bori se da toj dokažeš….ovako, mož da bude da su zbog njega još ljudi stradali dok se krio…al za to nemamo dokazi pa ako ne znamo neće ni da pričamo.

Eto, mene zemljače ne interesuje taj sud u Hag, znam da državu mora da interesuje, al ja nisam država, ja sam jedan običan Stanimir i pričam ti kako osećam. I sad će svako da piše svoju istoriju…Šta da ti kažem, Mladić je otišo pred sud pred koji sad nema greške, el Bog zna bolje nego mi ovde…

Zato zemljače za moj račun on nije heroj, nego je mlogo kriv. Ne zbog presudu u Hag, nego zbog moj ljudski kantar za pravdu.

Ako sam pogrešio, Bog će i meni da sudi…