Priče jednog običnog Stanimira: Gazda ne mož da kupi dušu zemljače

Toj ti je kao da neki dođe da kupi moju radnju, može toj… Al u tu radnju više nema Stanimira, može on da ima radnju i moj alat, toj će kupi, ama mene ne mož da kupi…

Nema Stanimirove kovačnice bez Stanimira, ni Nove bez njeni novinari, toj ti je tako I ne mož da bude drugačije zemljače…

E da ti pričam, preksinoć se zakuvalo i u prodavnicu ovde u selo kod nas. Bila subota, reko aj da iskočim malko da se potkecujem sa drugari. Kad eto ga Gojko Tocilo. Gojko dobio nadimak tocilo, zato što mlogo glup. Mislim nije lepo da tako pričam, al istina glup. On stariji od mene tri godine, a cela se škola smejala kad pisao pismeni zadatak iz srpskohrvatski, tako se tad zvalo, znaš dabome, pa nisi ti mlogo mlađi. I on pisao sastav o hajduci. I šta je sve pisao jebemliga, al poslednja rečenica bila: oni su išli po šumama i pevali mi smo srpski mladi partizani. Pa to bilo smejanje, circus, piše o hajduci, a oni pevaju da su partizani. E zato ga prozvali tocilo. I došo on pa mi priča će glasa za Vučića, el ovaj mu uplatio šes iljade, on uzeo otpremninu, radeo na rudnik i sad si toj krcka i čeka penziju. Pa reko Gojko bre, dal si tolko zamlaćen će glasaš za Vučića zbog šes iljade. Sa te pare taman da si platim gorivo i da otidem u Niš da vodim Dukatinku na kolači i da vidimo kako sad izgleda tvrđava kad su ju zapalili Vučićevi naprednjaci. Bogami se izgalamismo celo veče, dok nas Tika iz prodavnicu ne otera, viče ajde bre dosta, oću si I ja idem da legnem. Ne volim da zakecujem glupi ljudi, volim da se podevam sa nekog koj je ko ja el je bolji od mene, kakav sam ja mangup ako zajebavam Gojka Tocila, al ovi moji drugari predlažu ga da bude ministar u tu vladu ako Vučić pobedi, kažu mi Gojko nemamo boljeg od tebe, a treba nam takvih dvanaes el Vučić reko će bude samo dvanaes ministra u vladu. Sad se setio, petnaes godine vlada, uši nam pojedoše, a on se sad setio da ne valja tako…

A za te šes iljade da ti kažem, toj je glupos da ne mož veća da bude. Zato što, bogu fala, meni i Dukatinki tih šes iljade ništa mlogo ne znače, al ima ljudi kojima treba i mlogo više, jel su sirotinja I toj je teška muka. Zato je to sa te šes iljade velika bruka. Država treba da ima sistem i da pomaže kome treba. Ima mlogo ljudi što im treba pomoć i to im treba mlogo više od šes iljade a Vučić se sad setio da nam da svakom po šes iljade, a šta je to nego davanje mita da glasaš za njega? Al šta ćeš ima ljudi što se polakome za male pare, pa pristaju na toj. I toj pristajanje je mlogo opasno zemljače. El narod bolestan, star pa ne vidi kako treba i onda pristine na toj. A deca ne pristaju, zato svako ko je mogo otišo. I zato će nam se ako ne razmislimo malko, Srbija isprazni. Nije samo moja avlija pusta. Ne mož da čuješ decu nigde u selo. Sve to tako staro, bolesno, kljakavo…I pristaju na milostinju. Lele dao nam Vučić šes iljade i će nam poveća penzije. A kolko otišle cene leba i sleba, nemaš put, nemaš doktora, toj ne razmišljaju…

Znači, on meni da šes iljade i ja otidem u Niš sa te pare, malko da se prošetam sa Dukatinku. I oću da idem na tvrđavu, volim da si otidem tamo da se šetam da gledam u Nišavu…Al cvrc, tvrđava zapaljena. Koj je zapalio? Pa Vučićevi iz partiju, palili tamo baklje, gledam ja na sokoćalo… Znači, on će mi da šes iljade, al on će da pali u državu kako mu se sviđa, a ja treba da budem mlogo srećan što mi dao malko pare. Ne ide toj tako zemljače, nije ovo vreme kad su Turci ovde bili, al nisu ni oni tako palili po Srbiju.

Čitam sinoć vesti na sokoćalo, izađe mi naslov “stigle sjajne vesti za reprezentaciju Srbije”. Kakve bre sjajne vesti, gledao sam sve četri utakmice, sve izgubimo i sad kažu sjajne vesti. A sjajne vesti su da ima i gore reprezentacije od nas, pa mi da bi opstali u Ligu nacija možda će igramo baraž…Koje će bre mi da igramo, zevam u te utakmice, a šta ću drugo. Al duša me boli zemljače, služimo za gol razliku, ne mož se sastavimo. I onda neki kaže sjajne vesti. E toj ti je to pristajanje, neki bi bili zadovoljni i da idemo u baraž, ako se brukamo gde god odemo…

Ama nije bre život da imaš za leba i da platiš struju. I nije fudbal da gubimo od koga god oćeš. Ne pristaju više mladi na to. Zato sve više mladi sportisti u koji oćeš sport igraju za druge zemlje, a toj je velika sramota. Beže od svoju reprezentaciju, zato što sve preuzeli menadžeri i bitange. Onaj Džajić bio bre legenda a sad se pod stare dane bruka.

A vidiš deca ne pristaju na toj i oće da menjaju sve, da prave sistem. Ako, tako i treba.