2
Nikad i nijedna izborna kampanja u Srbiji nije bila samo čisto političko takmičenje i kandidovanje ljudi i programa, već je obavezno začinjena beskrupuloznim lažima, bulažnjenjima, podmetanjima, mržnjom i na kraju skarednostima svake vrste - po principu čija je majka/sestra kurva. Ovogodišnja je upravo začinjena ovim poslednjim, pa bi uz nju slobodno mogla da ide ona oznaka XXX, patentirana za eksplicitne seksualne sadržaje.
U trci političkog tanatosa i erosa, prevagnulo je na stranu ovog drugog nakon pojavljivanja porno uratka opozicionara Đorđa Miketića u čiji posed su došli NN „distributeri“ koji su u koprodukciji sa službama, uvek spremnim da se – kad se to zatraži ili kad njima odgovara – ukake nekome u život i lavina je krenula. Pre toga je „tizer“ kampanju za filmić odradio lično Vrhovni Producent, to jest predsednik države, koji je po televizijama, sve nazivajući Miketića „ljudskom sramotom“, nagoveštavao da ima nešto kompromitujuće, da „on zna šta ja znam“ i tako redom dok Miketić nije prvo dobio fotografiju, a zatim se zavrteo i film.
Nakon toga filma su se dokopali režimski tabloidi i ona čuvena roze televizija, specijalizovana za eksplicitne sadržaje i privatni snimak seksualnog čina evoluirao je u javne medijske orgije sa sve „filmskim kritičarima“ poput Jovane Jeremić, Nebojše Krstića i Dejana Anđusa. Cilj je da se Miketićeva nesmotrenost transferiše na opozicionu grupu kojoj pripada i da se svi oni predstave kao razvratnici, pa u bezbrojnim osvrtima na film uz Miketića obavezno ide i fotografija Dragana Đilasa, kao da mu je on lično držao sveću dok je radio one stvari.
E, sad da zađemo malo iza pojavnog i vidimo suštinski deo slučaja koji je, kako to novinari vole da kažu, potresao političku scenu. Miketić je – bez namere da ga nešto pravdamo i branimo, naročite ne u pogledu viška egzibicionizma u okviru koga je dokumentovao intimni čin – radio ono što radi većina ljudi, pa i ovi koji ga sa (sumnjivih) moralnih visina osuđuju.
PROČITAJTE JOŠ:
Možemo, primera radi, samo da zamislimo kako su izgledale jagodinske bunga bunga žurke s maloletnicama o kojima se pre neku godinu toliko pričalo, a onda je sve uspešno zataškano. Ne sećam se da su tim povodom vlastodršci dizali moralnu paniku, sve je elegantno gurnuto pod tepih, a Marinika Tepić, koja je o tome progovorila, zatpana je stotinama krivičnih prijava „svesnih jagodinskih žena“. Međutim, ne bi me iznenadilo da u nekoj fioci skupljaju prašinu filmići i fotografije koje bi mogle izaći na videlo ukoliko bi neki „poslovni prijatelj“ odbio da sarađuje ili „koalicioni partner“ preverio. Ne propušta Udba takvu vrstu dokumentarizma.
Žalosna strana „slučaja Miketić“ jeste da se njime prilježno i voajerski bavio čovek na najvišoj državnoj funkciji. Hajde što nije vodio računa o sopstvenom dostojanstvu, ali to što je prenebregao integritet i dignitet predsedničke funkcije ostavlja i potvrđuje gorak utisak da se na tom mestu nalazi osoba spremna da zloupotrebi sve za šta misli da će joj pomoći u izbornoj trci, pa makar to bio i filmovani snošaj političkog oponenta. Zavlačenje šefa države ispod tuđeg kreveta je do sada možda najniža tačka do koje se Vučić spuštao, što ne znači da ne može i neće prvom prilikom otići i koju lestvicu niže.
Ako već nije imao elementarne ljudske i političke časti da stopira takvu vrstu kampanje, mogao je barem da se drži po strani i da taj prljavi i degutantni posao prepusti svojim seizima, uvek spremnim da raščereče svakog na koga šef upre prstom. Barem u njima ne oskudeva. Ovako, on je lično preuzeo maltene ulogu naratora u opskurnom porniću, gotovo sladostrasno seireći nad blasfemičnim sadržajem, ne propuštajući da se na njega osvrne svaki put kad se našao u prilici.
Na kraju, ono što je Miketić radio u svoja četiri zida pred kamerama sa ženskom osobom, u prenesenom smislu i s mnogo dalekosežnijim posledicama, radi i onaj koji ga je denuncirao, takođe pred kamerama i uz pomoć kamera, celom narodu. Da parafraziramo Aleksandra Šapića, na delu je beskonačno penetriranje u zdrav mozak. I za razliku od onog prvog seksa u kojem su uživali svi akteri, u ovom drugom uživa samo jedna strana. Ona druga, to jest narod, je …, znate već!