Dugo godina bio sam glavni urednik više dnevnih novina, magazina i portala i nisam vodio evidenciju koliko sam puta bio tužen i koliko sam puta bio u sudnici, ali sam siguran da je to bilo preko hiljadu puta.

Tužili su me ministri, kriminalci, političari svih boja, biznismeni svih fela… i nikad se zbog toga nisam žalio, kukao kako je to pritisak na slobodu medija, nisam tražio zaštitu novinarskih udruženja i asocijacija. Smatrao sam, a i dalje tako mislim, da je to deo posla kojim se bavim.

Lično sam za tri i po decenije rada tužio samo dve medijske protuve, a jednoj sam protuvi na sudu predlagao da u humanitarne svrhe uplati koliko sam želi, jer mi se gadilo da od njega uzmem i dinar. Nije uplatio ni jednu paru!

Prekršiću sopstveno pravilo, ne da bih se žalio, već da jasno poručim svima koji nas zasipaju tužbama da se ne plašimo i da ćemo i dalje istraživati svaki posao, tender za koji sumnjamo da je nezakonit i na štetu građana. Poruka im je – vidimo se na sudu.

Uzeću za primer Gorana Vesića, čoveka koji se muva po Beogradu u funkciji zamenika gradonačelnika: o meni je na društvenim mrežama i TV nastupima objavio i izrekao stotine bljuvotina i nikad mi nije palo na pamet da ga zbog toga tužim. I to smatram delom javnog posla kojim se bavim, a nisam mu, do sada ni odgovarao.

Svaka kritika, psovka koja dolazi od takvih ljudi je za mene i firmu koju predstavljam besplatna reklama.

Eto taj i takav Vesić je portal Nova.rs, novinare i mene tužio za ovih 17 meseci koliko postojimo osam puta i traži za svoj obraz četiri i po miliona dinara. Opravdano sumnjam da njegov obraz vredi i upola te cifre. I za njega važi poruka – vidimo se na sudu. U međuvremnu ćemo pisati o svakom njegovom nepočinstvu u Beogradu.

Drugi primer je kompanija „Milenijum Tim“: Ta nas je kompanija tužila čak 13 puta, sa odštetnim zahtevima od 100.000 evra, a osnivači i zastupnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko podneli su tužbu sa odštetnim zahtevom od dva miliona dinara. Ivan Bošnjak je i samostalno podneo dve tužbe sa odštetnim zahtevom od ukupno dva miliona dinara.

Prekjuče je ova kompanija prosledila saopštenje u kome kaže da joj nije bila namera da na nas i ostale slobodne medije tužbama pravi pritisak, ili da ugrožava njihov rad, te da je odlučila da tužbe, koje su iznosile 100.000 evra, smanji na „simboličan odštetni zahtev u vrednosti 100 evra“.
„Milenijum tim“ je na kraju saopštenja izrazio nadu da ovakvi, kako navodi, simbolični procesi neće biti potrebni i da će mediji „pokazati spremnost da pokažu dužnu novinarsku pažnju, koju im zakon propisuje, i da se za sve informacije o poslovanju kompanije obrate samoj kompaniji“.

Najpre da pojasnim da su tužbeni zahtevi i dalje po sto hiljada evra i da od njih nismo dobili ništa osim ovog javnog saopštenja. Posle prvog narednog ročišta dugujem odgovor da li je ovo bila samo markentiška kampanja ili su odštetni zahtevi stvarno smanjeni.

Ono što mogu da obećam kompaniji „MilenijumTim“ je da nećemo odustati da pišemo o svakom poslu koji sklapaju sa javnim, državnim preduzećima ili državom od lokalne zajednice do republičkog nivoa, jer to nisu pare Aleksandra Vučića, Siniše Malog i Ane Brnabić, niti bilo kog gradonačelnika, već su pare svih građana Srbije.