Već sam pisao kako verujem da je Rio Tinto ispit ove generacije i kako je otpor ludačkoj ideji da se Srbija pretvori u jalovište, pitanje zrelosti jednog društva i daleko ozbiljnije od banalne svakodnevice kojoj je politički rejting mera svemu.
Sad, posle činjenice da su potvrđene najcrnje slutnje, kad smo u našem listu objavili papire koji potvrđuju da nas je Vučić znatno ranije obećao Rio Tintu, sklon sam da malo revidiram stav.
Rio Tinto nije ispit ove generacije, nego ispit – nacije.
Dokumenti Evropske komisije potvrđuju da je Vučić znatno pre bilo kakve polemike u ovdašnjoj javnosti obećao političku podršku projektu eksploatacije litijuma u Srbiji i to direktno u razgovoru sa direktorom Rio Tinta Jakobom Stausholmom, a na veliko zadovoljstvo zainteresovanih Evropljana. Jasno, Evropljanima trebaju baterije, a penzionerske dane svakako nisu planirali da provedu u Mačvi.
Elem, tako je postalo belodano jasno da su priče o referendumu i narodnoj volji kad je u pitanju sudbina Jadra i Rađevine, Vučićeve lagarije. Čak i ako ga bude, neće ga biti. Vučić će ga prebrojati kako je već strancima obećao. Da je zabrinut za ishod referenduma ne bi već dao nalog Drobnjaku da trasira i pravi pristupne puteve ka budućem rudniku. Naprosto, vidoviti Vučić zna rezultate neodržanog referenduma. Čudi li vas to?
I samo ta činjenica bila bi dovoljna da Vučića zauvek najurimo iz naših života.
Ali ima i gore, još opasnije.U s
vakoj zemlji na svetu ima šta da se kopa. Negde više, negde manje, ali Rio Tinto se na kraju opredeljuje i ide tamo gde su režimi korumpirani, a vođe potkupljive i ravnodušne za sudbinu naroda i zemlje.
Da je do litijuma kopali bi ga sami Nemci u Nemačkoj, eno ga koliko hoćeš, ali ne bi da truju svoje. Što bi, kad je tu ponizni i „saradljivi“ Vučić, neka truje Srbe. I to trovanje nije samo zdravstveno nego i političko pitanje. Odnos Srbije prema svojoj životnoj sredini dugoročno preti da razreši i uredi odnose EU i Srbije.
Ako budemo septička jama Evrope, u Uniju nećemo ući. Možda ne bismo ušli ni ovako, ali sa Rio Tintom sigurno nećemo. Država koja do te mere ne drži do sebe, do interesa svojih građana, do perspektive generacija koje dolaze, ne može se nadati punopravnom članstvu u EU.
I zato mislim da Rio Tinto treba i mora da bude ona tačka koja će da okupi sve. I leve i desne, i bogate i siromašne i okupljene u stranci i sabrane oko pokreta, i stare i mlade…
Mora se naći snage za to da se Vučiću na izborima zaista omogući jedan pravi referendum. Da Rio Tinto, umesto Vučićeve poluge za lično bogaćenje, postane poluga opštenarodnog otpora. Da mu se pokaže da je Srbija ipak starija i od njega i lopovske kamarile koja ga okružuje. Uključujući i profesorsku bedu sa Rudarskog fakulteta koju, kažu upućeni, plaća Rio Tinto.
Nema naroda u okruženju kome bi ovo prošlo. Ni Slovenaca, ni Hrvata, ni Bugara, ni Rumuna. Rumuni, recimo, čim shvate da nešto treba da brane, eto ih po sto hiljada na ulicama.
Priliku za referendum o Rio Tintu i Vučiću ne treba propustiti, valjda će to shvatiti i naši opozicionari, mada je priznajem, ključno pitanje, gde u Srbiji naći 100.000 Rumuna da izađu na ulicu?
Bonus video: Pobuna kreće iz Gornjih Nedeljica
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare