Piše Sara Radojković: Tela nas zovu sebi

Često osećam da ovu generaciju kojoj pripadam treba preimenovati u generaciju zipovanog života. Generaciju prerano ostarelih. Iako delujemo kao beskrajno nespremni za surovosti sveta i još razmaženiji, mislim da smo samo uhvaćeni u čudnom raskoraku između jednostavnijih vremena kojih se dobro sećamo i strašno velikog pritiska da uhvatimo korak sa novim nasilnim trendovima instant sreće i uspeha. Zato smo se zipovali. Sabili smo naše živote u svoja četiri zida, u preživljavanje između gledanja serija, u posete roditeljima, a zatim oporavljanja od tih poseta sve dok ne budemo ponovo okej za još jednu turu. I tako u krug. Pročitaj više