Piše Ratko Femić: Vučić ko Brus Vilis

Svi vole pobede, a mi znamo da se tako naivno uljuljkamo u slavodobitne naslove. Običan mali čovek oseća se nemoćnim naspram nerazumnih odluka vlasti, bahatih lokalnih šerifa i inertnih institucija, te nas pobeda okuraži makar bila koliko zrnce bibera.

A kako smo to pobedili banke?

Iz skupštinske procedure su, na molbu predsednika Aleksandra Vučića, povučeni predlozi koji su bili u interesu banaka. Opet nas je spasao. Život nam je postao kao serijal filmova „Umri muški“ gde Brus Vilis reši svaku krizu, spase putnike, turiste, žene, decu… a bogme i nas sa druge strane ekrana koji se identifikujemo sa nejači koju ovaj ubermensch redovno oslobodi negativaca. Tako je i na ovom našem filmskom setu, u simulakrumu države Srbije. On nas spasava Kurtijevih pretnji, Kosovo drži za ostatak Srbije spajalicom, penzionerima podigne penzije, daje jednokratne pomoći i vitamine nakon što im je prvo skresao primanja, brani nas od korone, poplava, vadi iz smetova, čuva nas od mafije, tajkuna i zlog Zapada mada su mu ljudi iz ove poslednje tri kategorije saveznici… I kao u serijalu „Umri muški“ uvek znamo kako će to da se završi, ali ipak ga gledamo. Za razliku od tog holivudskog hita koji kada se pojavi na TV-u, možemo da se latimo za daljinski upravljač i gledamo nešto drugo, ovde smo na fimskom setu Aleksandra Vučića prinuđeni da imamo bar epizodne uloge i ostanemo na snimanju do kraja.

Ali kako nas je ovog puta spasitelj spasao?

Tako što prvo kao pritajeni piroman izazove požar, a onda se pod reflektorima pojavi kao vatrogasac da ga ugasi.

Decenijama su banke zarađivale dajući kredite i naplaćujući građanima naknade na koje nisu imale pravo. Vrhovni kasacioni sud je presekao - banke mogu da naplaćuju obradu kredita, ali samo ako je ponuda sadržala jasne podatke o troškovima kredita. Zato je broj predmeta zaduženih građana protiv banaka stalno rastao, a sudovi su presuđivali u korist „dužnika“. I naprednjaci su rešili da zaustave tu praksu i banke „oslobode“ pritiska građanskih tužbi.

Tri poslanika SNS-a pokušali su ispod radara javnosti da predlože „autentična tumačenja“ tri zakona koje bi jednopartijska skupština demokratski usvojila u korist banaka, a na štetu građana.

Naplata troškova obrade kredita ponovo bi bila legalna. Oko 200.000 predmeta, u kojima su zaduženi građani tužili banke, palo bi u vodu i još bi bile preispitane i postojeće presude koje su do sada donete u korist građana.

Pošto je javnost burno reagovala, a advokati započeli štrajk, vatrogasac je ugasio požar koji su njegovi saradnici zapalili.

Zato oprezno treba prihvatiti ovu „pobedu“. Kroz politički vizir 200.000 građana je jednako 200.000 glasova. Zato se bankama neće izaći u susret pred izbore. Čim prođu izbori eto opet „autentičnog tumačenja“ zakona u korist banaka koje može da se pojavi u nekom novom ruhu.

Tako je bilo i sa penzijama. Niko ne sme da ih dira do izbora. A znamo šta je bilo posle.