0
Kako je propaganda moćna, kako utiče na svest, odluke, uverenja. Kaže mi kolega, građanski levo orijentisan novinar, kako ga je iznenadio nastup predsedničkog kandidata ujedinjene opozicije generala Zdravka Ponoša, jer ga je doživljavao kao prozapadnog političara, modernog pogleda na svet.
Onda se, tokom gostovanja u Utisku nedelje, ispostavilo da je protiv istopolnih brakova, a pre toga mu je u jednoj emisiji zazvučalo da se penzionisani general nije baš jasno odredio prema Ratku Mladiću.
Zaključak kolege novinara bio je da je general otišao malo više udesno za njegov ukus.
I novinari, ljudi koji svakog dana pronalaze, dobijaju, obrađuju i objavljuju informacije, podlegnu propagandi.
Njemu je ona SNS priča kako je Ponoš NATO general koji se školovao na zapadu bila dovoljna da stvori neku svoju sliku o tom kandidatu.
A istina je da Ponoš karijerno dolazi iz sredine gde se više neguju neke tradicionalne vrednosti, a politički angažman posle Vojske Srbije započeo je uz Vuka Jeremića, sa kojim je i učestvovao u osnivanju Narodne stranke, partije desnog centra, te otuda ne bi trebalo da čude možda malo konzervativniji stavovi.
Nije Ponoš skrenuo udesno, ali je verovatno u tu stranu povukao koaliciju koju predstavlja i za koju to može sada da bude blagotvorno.
Njegovo kandidovanje je pragmatičan i strateški dobar potez lidera te koalicije.
General Ponoš se uklapa u obrise nekakvog političkog i vrednosnog mejnstrima u Srbiji. I još je pošten i za toliko godina na javnoj sceni nema stvarnih afera, osim nekoliko glupih propagandnih fraza o topljenim tenkovima. A te tenkove, koje je kao istopio, aktuelna vlast prodaje po belom svetu.
Zamislite NATO general, kako ga naziva SNS, jeste protiv ulaska Srbije u NATO. I koliko znam, a Ponoševu karijeru poznajem bar otkad je postao načelnik Generalštaba, uvek je bio protiv ulaska Srbije u Severnoatlantsku alijansu, a za razvijanje saradnje s njom kroz Partnerstvo za mir.
Njemu nisu savetnici Toni Bler i Gerhard Šreder, ali jesu Aleksandru Vučiću, on nije uplatio dva miliona dolara u Fondaciju Bila Klintona, ali jeste aktuelni predsednik Srbije.
Što se tiče mog kolege s početka teksta, on će morati da proguta veliku žabu i zaokruži Ponoša, jer znam da ne podržava aktuelnu vlast, ili da podrži Srđana Škora ili da sačeka kandidata zelene koalicije „Moramo“, koji bi, bar prema porukama koje su predstavnici te koalicije slali u javnosti, trebalo da se uklopi u njegovu vrednosnu orijentaciju.
Nakon predavanja potpisa za listu, ova koalicija bi trebalo da izađe sa kandidatkinjom, što bi trebalo da podstakne izlaznost. I drugi kandidati s kojima bi mogle programski i vrednosno da se identifikuju različite grupacije građana doprinose raznovrsnosti ponude i samim tim većoj izlaznosti.
Veća izlaznost povećava mogućnost da Vučić dobije manje od 50 odsto glasova, odnosno da svi ostali predsednički kandidati imaju više od 50 odsto glasova, a to bi moglo da dovede do drugog kruga predsedničkih izbora. Osim ovih kandidata koji bi mogli da zadovolje prohteve građanski orijentisanih birača, ima i onih koji odgovaraju glasačima sa malo jačim nacionalnim sentimentom, čak i onih koji će da privuku ravnozemljaše, antivaksere i borce protiv iluminata, masona i reptilijanaca.
Nije baš da nema za koga da se glasa. Nema opravdanja za neizlazak na glasanje ako želite promene, ako ste nezadovoljni stanjem u zemlji, frižideru, novčaniku… Važno je izaći na izbore. U suprotnom nastavite da mitingujete u kafani.
U prvom krugu birači mogu, kao onaj moj kolega, da izvoljevaju i traže onoga koji najviše oslikava vrednosti koje poštuju. Drugi krug su novi izbori sa potpuno novom energijom koju dobija opozicioni kandidat.
U drugom krugu vlada referendumska atmosfera – za ili protiv vlasti, odnosno za ili protiv Vučića. A kako će glasati – to treba da im kaže savest, a ne propaganda, popunjenost frižidera hranom, a ne programske šeme Vučićem, stanje u novčaniku, a ne masovnost mitinga.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
