Neko dobro reče: i da se sam Isus Hristos ovde za nešto kandidovao, nosači skuta Aleksandra Vučića bi našli šta da mu zamere i da ga još jednom razapnu. Tako je i lako bio predvidljiv topli zec za Zdravka Ponoša koji je, za sada samo u spekulacijama, pomenut kao mogući predsednički kandidat opozicije na predstojećim izborima, ali je to bilo sasvim dovoljno da psi čuvari Vučićeve tvrđave unisono zalaju, svako iz svoje kućare.
Izređali su se vajni poslanici u Skupštini gde je proglašen za najgoreg načelnika Generalštaba koji „ni vod ne ume postrojiti“, zašiljili su glogove koce urednici pravovernih tabloida ( pretopio tenkove, Nato general), a na kraju se oglasio i sam Vučić. „Ako ljudi žele da imaju takve koji se uzdaju u snagu inostranih ambasadora – da im pomognu u dovođenju i odvođenju s vlasti ne znam koga, ja ću da čestitam, svakako“, poručio je u svom maniru.
Sve su prilike da se Vučić malo nahvatao straha, ne od generala, već od novodolazećeg ambasadora Amerike Kristofera Hila, a tu zebnju su mu dodatno podgrejale upravo Ponoševe reči na tu temu: „Kad neko odluči da Kristofera Hila izvuče iz penzije i dovede ga ovde, onda postoji priličan nivo izvesnosti da on neće otići odavde, a da Vučić ostane.“ Kad se tome doda pismo sedmorice kongresmena američkom predsedniku u kome ukazuju na brojne nepodopštine Vučićevog režima i traže da se Amerika aktivnije angažuje u “suzbijanju korupcije u Srbiji, sprečavanju gušenja slobode medija i organizovanju slobodnih izbora”, onda se pale lampe za uzbunu.
PROČITAJTE JOŠ:
Dovoljno da se već poodmakla paranoja dodatno rascveta, a da se Ponoš doživljava i targetira kao neko ko bi zaista mogao biti favorit Zapada što već vodi noćnim morama i teškim košmarima. Zna to Vučić dobro, pa i njega i Tomu su na sličan način projektovali i postavljali kad je ono Tadić povukao crvene linije i naljutio frau Merkel.
Međutim, Vučić takođe isto tako zna da ga na ovom mestu čuva ( i ostavlja) onaj glavni i još uvek neispunjeni zadatak spram kosovskog pitanja koji bi on odavno rešio da zna koliko će ga tačno koštati. S jedne strane, iako ga je sludeo, preparirao i u pojam ubio, po tom pitanju nije načisto ni sa ovim narodom, a s druge mu kao opomena stoji i sudbina njegovog podgoričkog pobratima koji je, kad je izvršio sve zadatke, pušten niz ladnu Moraču. S tom razlikom što je Đukanović nedvosmislenom otklonom od Rusije – kojoj je prvo izmakao pare a onda i Crnu Goru – obezbedio solidne olakšavajuće okolnosti, dok je Vučić politikom “dobro jutro čaršijo na sve četiri strane”, koja podrazumeva ulagivanje Zapadu uz istovremenu kooperaciju sa “istočnim faktorom” izgubio kredibilitet i kod jednih i kod drugih. Njemu niko više ne veruje i kad dođe odsudni momenat odreći će ga se i Evropa i Amerika i Rusija, a nisam siguran da će i brat Si imati nekog razumevanja, pre će biti srca kamenoga. Osim, ako nije dobio baš čvrste garancije da, ako bude stani-pani, ovo pretvaranje Srbije u kineski buvljak naplati sigurnim azilom.
Dakle, ne plaši se Vučić Zdravka Ponoša ( ili bilo koga drugog) kao protivkandidata koji ga može ugroziti na izborima koji će se odigrati po njegovim pravilima, jer u uslovima apsolutne kontrole, što nad medijima, što nad institucijama i ogromnog finansijskog preimućstva ne postoji igrač koji mu može parirati. Vučić se uplašio saznanja da, iako je imao drugačije namere i planove, nije večan. On se boji sopstvenog roka trajanja i na Ponoša viče u strahu od te neizvesnosti i grozne činjenice da tamo negde piše ono: expiry date.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare