Na prvi pogled zvuči kao "trojka" kojom bi se svaki dasa rado pohvalio, ali Aleksandar Vučić koji je, nevoljno i nenadano, postao akter "threesome" tviter igrarije potparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova, teško da će ovo uvrstiti u repertoar muških lovačkih priča koje se pripovedaju nasmešenog brka i mangupski dignute obrve. Kad bi mogao, najrađe bi da sve zaboravi istog trenutka.
Moguće je da bi Ivica Dačič, koji je Mariji Zaharavoj svojevremeno poklonio jeleče, oslanjajući se, kad su određene mere u pitanju, na oko sokolovo i pre nego što ga je Vesić izmislio ( i poneki polu zagrljajčić) imao drugačiji pristup. Mariju bi pozvao da igraju jelečkinje- bajračkinje ( Ali-Baba u ruskoj izvedbi), drugarici Šeronki bi uručio člansku kartu SPS-a, a uz jedno gratis ukrštanje nogu i potpredsedničko mesto i sve zajedno uknjižio na konto sopstvenog mačizma i diplomatskog poentiranja.
Dočim, Vučić, jok. Preozbiljan i odgovoran, kakvim su ga Bog, Šešelj i Veber dali, odgovorio je hladno, državnički: „Ja ne maštam ni o niskim strastima, ni o stolicama, ni o bilo čemu drugom… Probleme sa svojim snovima rešavajte kako hoćete, a ja sam seo na tu stolicu da bih rešavao probleme Srbije i da bih podigao Srbiju i njen ugled u SAD, da bih podigao ugled u svetu, da bih se borio za svoju zemlju.“
Još je novinarima u Briselu natruhnuo da su „podsvest i autosugestija čudo“ jer „uvek najviše govore o sebi“, da je Zaharova pokazala „primitivizam i prostakluk“ što govori o njoj, kao i „onima koji su je tu postavili“.
Prevedeno: zaveži usta Zaharova, skupljaj noge Šeron Stoun, imam ja preča i posla i visoke ciljeve za razliku od vaših niskih strasti i istih takvih udaraca. I da: izvini tavariš Putin, ja sad imam frenda. A kad su ga njegovi pretorijanci, poput Marka Đurića i Aleksandra Vulina, uzeli u odbranu pred opasnicom ruskog MIP-a, stvar je tek otišla dođavola. Saznadosmo da ga i Putin pripušta na kašičicu, još da se oglasi i Marko Čadež pa da saznamo koliko li sati luta po onim terasama zgrade nemačke vlade pre nego što mu se smiluje frau Merkel.
А čto faktičeski slučilos?
Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova je za vikend podigla buru svojim postom na Fejsbuku kojim je na provokativan način prokomentarisala onaj otužni prizor u kome predsednik Srbije sedi na nekoj stoličici, poput prvačića pred učiteljem, ispred masivnog stola iza koga se šepuri Donald Tramp, rijaliti šoumen, nekim čudom na mestu predsednika najmoćnije svetske sile. I prima…k znanju!
To je zlobnicu Zaharovu asociralo na čuvenu erotsku scenu iz kultnog filma „Niske strasti“ u kojoj Šeron Stoun ukršta svoje noge, otkrivajući na sekund-dva ekskluzivu svih ekskluziva naših novinčina – žensko međunožje.
„Ako ste pozvani u Belu kuću, a stolica je postavljena kao da vas ispituju, sedite kao na fotografiji broj dva ( a na njoj je Šeronka u lascivnoj pozi, prim. a), ko god da ste. Verujte mi“, napisala je Zaharova . Posle se, reda radi, malo izvinjavala, ali onaj šiljak za led kojim je Ketrin Tramel ( Šeron Stoun) kasapila muškarce u tom filmu je odapet i zabo se u Vučićevo srce sa jasnom porukom.
Ogolio si se, brate Aleksandre, negde su ti usput spale gaće, čednost ti je otišla dođavola, pa ćemo se sad i mi prema tebi ophoditi u skladu sa tvojim novim imidžom. Fasciniran poglavicom moćne Amerike i prilikom da se uopšte sretne s njim, istovremeno pritisnut da konačno završi domaći zadatak, bez snage i integriteta da kaže „ne mogu“ , „polako“ ili „neću“, Vučić je u ponižavajući položaj doveo i sebe i zemlju koju predstavlja a nizom glupih amina ( poput onog o selidbi srpske ambasade u Izraelu koji će priznati Kosovo????) u ćorsokak njene interese.
Ispalo je da pezi pred čovekom čiji zemlja je otcepila Kosovo od Srbije i na sve načine gura njegovu nezavisnost i promoviše ga u nekakvu državu, misleći da to neće primetiti ruska ( a bogami i kineska) strana koje nam, barem formalno i deklarativno, čuvaju leđa i drže stranu u Ujedinjenim nacijama i komplikovanim globalnim preganjanjima. Zaigrao si na kartu igrača koji ti sigurno neće dati ništa, a okrenuo leđa onima koji ti bar ništa nisu uzeli.
Zato post Marije Zaharove teško da je bila greška i nesmotrenost, iako se ona izvinjavala, a Sergej Lavrov rekao „kako to nije stav ruske administracije“. Ne, nego je Maša popila vodku više, pa se dohvatila Fejsbuka i napisala prvo što joj je palo na pamet. Ne biva to u ovoj vrsti igre. I Trampovi tvitovi, koliko god bili somnobulni, izazivaju potrese i glavobolju i Amerikanaca i ostatka sveta, tako da je i alegorija Lavrovljeve portparolke o „niskim strastima“ daleko od šale i komike.
Znam, mnogi već imaju spremno pitanje „A šta je trebalo da uradi? Zar se Milošević nije kurobecao i junačio, pa smo videli kako smo prošli?“ Jeste, ali rezultat Vučićevog pristajanja i snishodljivosti biće sličan efektu Miloševićevog jogunjenja, da ne upotrebim narodski izraz za njegovo ponašanje. Možda bez žrtava u ljudstvu i materijalu, mada ni to više niko ne garantuje.
Na kraju krajeva, ako je već trebalo da „pogine“ u Vašingtonu, Vučić je mogao izabrati neki dostojanstveniji način od poniznog sedenja na poturenoj hoklici i za priručnim stočićem koji u Beloj kući služi da se na njemu serviraju kanapei. Ako ne zbog sebe, ono zbog države koju je predstavljao.
I kad smo već kod famozne Šeron Stoun, ona je jednom prilikom izjavila kako je „imati ’onu stvar’ i pamet, smrtonosna kombinacija“. Referišući se na ovu njenu umotvorinu, možemo reći i da je nemati „onu stvar“ a biti u deficitu sa pameću još smrtonosnija kombinacija.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare