Kad sam se setio da je Vidovdan već u sredu, namah sam se uplašio da Aleksandar Vučić, zauzet ogromnim državničkim obavezama i odbranom Gašića i Vulina, slučajno ne zaboravi da i sebe doda toj bogatoj vidovdanskoj istoriji srpskog naroda.
Znate već za Boj na Kosovu 1389. kad se car Lazar žrtvovao, a Srbija otišla dođavola. Onda je na isti datum 1914.Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika, pa je počeo Prvi svetski rat i naša Srbija opet otišla dođavola.
Na Vidovdan 1921, godine Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je prvi Ustav zajedničke drzave, posle je nastala Jugoslavija, a onda je opet Srbija otišla dođavola.
Na Vidovdan 1948. je u Bukureštu objavljena čuvena Rezolucija o stanju u KPJ kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro ) optužio našu Komunističku partiju Jugoslavije za revizionizam. Tito i kompanija su odbacili Rezoluciju, socijalistička Jugoslavija je nekako opstala, ali kad se pre trideset i kusur godina raspala, Srbija je opet otišla dođavola.
Na Vidovdan je Haškom tribunalu izručen bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, ali je Srbija prethodno već bila otišla dođavola. Gledajući na ovaj naš vidovdanski učinak, malo mi se zaledila krv u žilama i umalo da poslušam koleginicu koja me je preklinjala da ovo ne pišem, računajući da se Vučić tako možda neće setiti šta je planirao za taj dan, pa da sprečimo da Srbija još jednom ode dođavola.
Međutim, svestan činjenice da je čovek navikao da nam zemlju godinama šalje upravo na tu adresu, nek se oproba i sada. Gore ne može biti.
A šta je to, pitate se, planirano za ovaj famozni istorijski, normalno, 28. jun 2023? Pa, Aleksandar Vučić je odlučio da će na taj dan oformiti Pokret za narod i državu. Za nešto tako monumentalno i ambiciozno kao da je mnogo tišine, ćutanja, nema odbrojavanja, nema euforije, nema
poleta i energije koji je krasio pripreme onog „najvećeg skupa u istoriji“ koji se odigrao tačno pre mesec dana 26.maja, a koji je, očigledno, trebalo da bude predpremijera Vučićevog Vidovdana.
Pročitajte još:
Znamo svi kako se završio taj performans – kao abortus prenaduvane megalomanije i obostrano poniženje: i onog koji ga je organizovao i onih koji su bili privedeni/dovedeni/naterani da popune zjapeću prazninu jedne potrošene politike i budu steroidi omlitavelim političkim mišićima čoveka koji je potrošio i proćerdao sve što je imao i mogao.
I poverenje i obećanja i ambiciozne planove i odgovornost i sigurnost i radnike i đake i studente i poljoprivrednike i državne službenike i inostrane i unutrašnje partnere.
Ostao je samo kao kapo di tuti jedne interesne grupe koja, takođe, surevnjivo i sa opipljivom rezervom gleda u njegovom pravcu, shvatajući da čovek ide okolo sa razbaždarenim kompasom i da više niko ne može pretpostaviti šta će i kuda će biti njegov sledeći korak.
U takvom ambijentu čeka se ovaj Vidovdan i čini se da više niko ne zna da li će tog dana Vučić uopšte i promovisati tog političkog Frankeštajna, nazvanog Pokretom za narod i državu ili će to odgoditi za neka bolja vremena koja su, po svemu sudeći, odavno prošlost i nemaju nameru da se reinkarniraju. Kao da mu je i sama ideja Pokreta – tog njegovog pokušaja odstupnice od klijentelističko-mafijaškog partijskog monstruma koji je vodio pod firmom SNS-a – umrla upravo one kišne majske večeri i isparila kroz auspuhe autobusa koji su angažovani kao prevozna sredstva nevoljnih putnika prinudne političke ekskurzije.
Otud nema tabloidnih talambasa koji prave atmosferu za još jedan Vučićev „istorijski“ iskorak, otud njegovi kamaradi i propagandna mašinerija upadljivo ćute, čak se više niko ne seća ni kada je sam Vučić pomenuo osnivanje Pokreta.
Nema sumnje da će Vučić, makar i nazor, pokušati da oživi ideju o kojoj je govorio cele godine, ali je veliko pitanje kakav će biti rezultat te reanimacije i na koji način će to predstaviti kao uspešan poduhvat. Jedini siguran ulog ima u partiji sa čijeg čela je formalno demisionirao, ali mu kakav takav uspeh garantuje samo mogućnost da natera SPS Ivice Dačića, SDPS Rasima Ljajića, Palminu Jedinstvenu Srbiju da se „utope“ u njegov pokret koji baš i ne skaču od sreće na pomisao da prinesu svoje partije na žrtvenik Vučićevog rituala.
Opravdano im se čini da bi to bila uzaludno puštena krv.
BONUS VIDEO: „Srbija protiv nasilja“: Protest iz našeg ugla – Ranko Pivljanin, Zoran Preradović i Nebojša Vladisavljević
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare