Piše Ranko Pivljanin: Foto sešn ministara policije

Kad je osvanula Vulinova fotografija sa Kovačevićem, napravljena na nekom koncertu, ministar policije je demonstrirao „tetka iz Kanade“ odbranu, tvrdeći da on nije imao pojma sa kim se slika jer se on slika sa svakim ko izrazi želju da ovekoveči sebe sa Vulinom za zidni kalendar. O, blažena naivnosti, ime ti je Vulin. Taman da mu poverujemo, kad eto ti snimka Nebojše Stefanovića sa istim svatom. Pretpostavljamo da ni dr Stefanović nije imao pojma ko mu prilazi stolu nego je i on, kao i Vulin, rekao obezbeđenju da puštaju svakog ko poželi da bude u njegovom društvu.Ispade tako da, uz razbojništva, krađe i nosanje „škorpiona“, Kovač ima čudnu opsesiju – čim vidi nekog ministra policije, potrči da se sa njim pozdravi, popriča, fotografiše, a negde to snime i kamere. Inače da nije te njegove čudne navike, Stefanović i Vulin nikad u životu ne bi videli i upoznali Kovača, akamoli se slikali sa njim.Kao što još jedan živopisni lik, izvesni Aleksandar Vidojević alijas Aca Rošavi, pripadnik „kavačkog“ klana i član ekipe počivšeg Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, ima navadu da se okolo fotografiše sa sinom predsednika Republike.Ne znam koji je poremećaj u pitanju kod ovih ljudi sa one strane zakona pa jure okolo za ministrima policije i predsednikovim sinom da naprave selfi, ali nešto sumnjam i u ispravnost predmeta njihovog obožavanja koji im se nekako uvek zgodno nacrtaju za foto i video sešn.Mnogo je to koincidencija i mnogo je tu grešila ona Čvorovićeva centrala da bi sve ovo bio splet slučajnosti kojima se junaci sa fotografija i njihovi branitelji pravdaju zbog kompromitujućih snimaka, a mi koji to gledamo i slušamo moramo biti mnogo glupi i slepi pa da poverujemo u ta fantastična objašnjenja.Već jednom nas je pravio budalama Ivica Dačić koji je svojevremeno, vidi čuda, takođe kao ministar policije, u nekoj kafani divanio sa Rodoljubom Radulovićem alijas Mišom Bananom koji je osuđivan zbog trgovine narkoticima, govoreći kako to nije bio tajni sastanak ali snimak jeste i da mu je tom prilikom sagovornik pričao o svojim ljubavnim avanturama. Jeste, sedi Dačić i pućka tompus, a Miša Banana mu plače na ramenu ispovedajući ljubavne jade. Dirljiva priča, da čovek zaplače.Suština ove papazjanije jeste da su prvi ljudi policije „nahvatani“ sa bezbednosno problematičnim osobama i da bi za to trebalo da snose odgovornost, a stvar je okrenuta naglavačke pa se pisanje i priča o ovome tretira kao besprizorna kampanja protiv uzornih ministara, predsednikovog sina, predsednika samog a na kraju ispadne i da je to podrivanje same države. Nisu, je li, problem repovi koji se za njima vuku, nego oni koji o njima govore. Ne podrivaju državu njeni visoki funkcioneri koketirajući sa kriminalcima, nego novinari koji o tome pišu i objavljuju fotografije. Oni su dobri i naivni, mi smo zli i pokvareni. Neće biti da je tako. Podnesite ostavku, gospodo, a onda se slikajte s kim hoćete do mile volje ili do prvog hapšenja. Ptičica!