Nije se mastilo na glasačkim listićima još ni osušilo, nisu iz štaba novog predsednika Crne Gore ni stigli da se napiju, a potom otrezne, a u našoj čaršiji su već na znak pitanja, vrli mislioci počeli da kače plitke misli - gde mi da nađemo Jakova?
Svijala je raja u Srbiji i ranije svoj intelekt oko ovog istog problema, kako i gde da pronađe nova lica, te nove ideje, a kada su isti i iste dolazile, nit je gledala, niti videla, nit primetila. Time se nameće zaključak da je možda malo i do raje, pa je ostalo da o pomenutom znaku pitanja visi mantra – ko umesto Vučića?
PROČITAJTE JOŠ
Jakov nije ni čovek, ni ličnost, već je Jakov personifikacija promene i sazrevanja demokratskog društva. On je onaj korak u sazrevanju, koji je Srbija zakoračila pre 23 godine, a potom je napravila grešku u tim istim koracima, što je sve sastavni deo procesa demokratizacije, koji nije zaokruživ i konačan, već trajan i svakodnevni. Ipak, stupanj razvoja u kojem bi trebalo da se kao društvo nalazimo je, da na gore postavljeno pitanje, ne odgovaramo imenom i prezimenom i konkretnom ličnošću, već promenom kao takvom. Rušenjem kontinuiteta, usađivanjem navike da periodično smenjujemo vlastodršce i time uzurpaciju vlasti svedemo na minimum. Tek nakon što narod navikne da menja, sledi korak iznalaženja najboljeg rešenja. Međutim, u toj fazi sazrevanja, lopta pada u dvorište političara. Tada, svako ko bude poželeo iole duži mandat da sprovede potrebne reforme sistema i dovede društvo i institucije u red, moraće svoje ideje dodatno da razvije, unapredi i prilagodi ih realnom stanju na terenu.
„Taj“ ne mora i neće biti prvi posle Vučića. Niti će biti drugi, možda čak ni treći posle njega. Niti bi „taj“ trebalo da bude jedna osoba, već grupa ljudi, spremna da vaspostavi sistem i vladavinu prava. Da bismo do njih došli, potrebno je što češće da smenjujemo predstavnike vlasti i iskoristimo teoriju igre velikih brojki.
Kakvi su potencijali Jakova nije važno, koliko neće od presudnog značaja biti ni njegovo delanje. Činjenica da je u istoriju poslat čovek koji je 30 godina jahao na čelu jedne države, značajan je korak ka demokratizaciji iste. Crnoj Gori će biti potrebno još mnogo Jakova posle Jakova, da bi došla do sređenog društva. Zato je i u komšiluku bitno da se nastavi proces sazrevanja i ustali navika smenjivanja. Da ne bi došli u situaciju u koju je došla Srbija, dozvolivši da se vrati u vrtlog autokratije, samo deceniju nakon velikog iskoraka.
Ishod izbora u Crnoj Gori više je rešenost naroda da olovkom kazni Mila Đukanovića, nego da dovede Milatovića na vlast. Zato nama nije potreban neki naš Jakov. Potreban nam je narod. Narod rešen da oslobodi svoju državu od kriminalizovane vlasti. Narod rešen da kazni. Narod rešen da stane na put manipulaciji. Narod rešen da menja stanje zemlje u kojoj živi. Potreban nam je narod koji zaista želi suštinske promene i da plati cenu tih promena. U takvom društvu i u tom narodu – Jakovi će se sami rađati.
BONUS VIDEO Predrag Đukanović i Sloba Georgiev: Ovoj vlasti je odzvonilo, samo mi nismo navili satove
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare