Piše Nikola M. Jovanović: Može li Vučić da uzurpira EU?

Može li Brisel da zatvori oči na dovođenje birača, manipulacije sa biračkim spiskovima, prebacivanje ljudi tamo gde je SNS tanak da bi pojačao rejting, na pritiske i ucene koje isplivavaju svakog dana, a sve su bolje i detaljnije dokumentovane?

Da li zvanični Brisel sme da se ponaša kao Agencija za borbu protiv korupcije, koja je na domaćem nivou, poput ostalih institucija, ignorisala slučaj naprednjačkog kol-centra, koji je plaćao za glas?
Ako odluči da to uradi, EU šalje poruku da vrednosti na kojima je sazdana nisu tako važne kao njihovi interesi ili bar nekih članica i da će Vučiću prećutati sve i tako ga krunisati u drugog autokratu u regionu.

Prosto, nejasno je šta tu ima da se podrži, kako bilo šta može da se prećutkuje. Vučić je uzurpirao sve državne institucije i one su krađu prećutale. Evropi će biti potreban politički salto mortale, od koga će joj dugo crveneti obrazi, a Moskva neće propuštati priliku da ih na to podseća.

Ukoliko lobiranje sa početka teksta prođe, evropska administracija dovodi u pitanje ne samo politiku prema Zapadnom Balkanu, već i prema Rusiji.
U istoj meri u kojoj Vučić ne poštuje politiku EU prema Rusiji, Brisel neće poštovati princip da se vlast dobija na demokratskim izborima, jednoj od ključnih vrednosti na kojima je Unija sazdana.

Sve vreme se opoziciji, koja se bori da se izbori ponište i ponove, spočitava da ne zna šta hoće, naročito sa mandatima koji su „osvojeni“. Ako ih uzme, time priznaje izborne rezultate, a ako to ne učini, omogućava naprednjacima da vladaju još četiri godine.

Šta hoće Brisel? Hoće li uređenu državu koja može da uđe u zajednicu bez ekstraproblematičnog prtljaga? Da li je taj problematični prtljag Kosovo ili autokrata spreman na sve zarad opstanka na vlasti koji istovremeno šuruje sa Moskvom? Kreiraju li oni zapravo problem koji će biti sve veći kako nečinjenje bude duže trajalo? Nevezano za reakciju Vašingtona, hoće li Brisel smoći snage da pokaže šta mu je važno i da oko toga nema pregovora? Hoće li pokazati da može da izađe iz senke Bele kuće?

Može li se lobirati oko izborne krađe? Kako će objasniti da i nije tako strašno ako neke ljudi dovode na glasanje iz drugih država, ako glasaju mrtvi, a žive ucenjuju da glasaju kako im se kaže.

Vučić za to vreme pokušava da kupi nedostajuće odbornike po Srbiji za formiranje vlasti na lokalnim izborima. To mu je važno ne samo zbog zadovoljavanja apetita kontroverznih biznismena i nove elite koju je stvorio, a koja nervozno čeka da se namiri. On žuri sa pogodbama da bi pokazao kako su izbori sasvim legalni, jer su trgovinom svi pokazali da su na krađu pristali.

Odlaganje ocene izbora u Srbiji šalje poruku da i Brisel čeka isto, kako bi sa olakšanjem samo konstatovao stanje zatečeno na terenu. Ukoliko to bude princip, samo je nebo granica za Vučića.
Onda nema ljutnje na Orbana. Onda sledi muk, nakon koga će biti jasno da je Brisel samo kancelarija koja izdaje sertifikate koji mogu da se kupe, a znak kvaliteta neće značiti ništa.

Ukoliko to bude princip, Evropa je razbucala temelje na kojima počiva. Da ne budem shvaćen pogrešno, verujem da je Srbiji mesto u EU. Vrata Unije ne znače samo ključ od evropskog novca već potvrdu zalaganja za demokratski izabrane vlasti, pravnu državu i garanciju ljudskih sloboda.

Ali onoliko koliko je opozicija na testu, bar toliko je, ovog puta, na ispitu i Evropa.
Oni moraju da odgovore na pitanje - može li se izlobirati krađa izbora, tako da bude prećutana i zaboravljena?
I, zaboga, zbog čega?