Čim korona krene da divlja, svi podivljaju zajedno sa njom. I to je prirodno. Korona je bolest, ali je i simptom vremena. Kao bolest odnosi živote, a kao simptom vremena ogoljava odavno trule sisteme – zdravstvene, finansijske, ali i medijske. U vremenu pandemije, cvetanja populizma i globalnog zagađenja, valjda trulost sistema kojima komuniciramo još nije došla na red, što ne znači da nije globalan problem.
Prethodne kolumne:
Čovečanstvo predugo živi u stanju svakodnevnog zatrpavanja informacijama. Otrovi i đubre nam zagađuju planetu, dok zagađenje informacijama iz godine u godinu truje našu moć rasuđivanja. Uverena sam da je ovo sledeći globalni problem u kom ćemo kao društvo prednjačiti, jer smo nekrunisani svetski prvaci u skrolovanju, broju profila na društvenim mrežama, ali i dnevnoj satnici koju provodimo zureći u ekrane. Realno, niko ne zna koje su sve posledice zagađenja informacijama, ali naznake su očigledne.
Većina reklama, vesti, izjava i stavova koji svakodnevno dolaze do nas nama realno nisu potrebni. Ne pomažu nam da živimo bolje, okupiraju nam živote.
Nekada smo morali da načinimo neki napor kako bismo došli do znanja i informacija, išli smo u biblioteke ili kupovali novine. Morali smo da se izborimo za intelektualnu hranu. Danas se (neuspešno) borimo protiv informacija koje nas doslovno napadaju. Ne samo da nam te informacije često ne trebaju, nego u njih uglavnom ni ne verujemo. I to je začaran krug u kom smo sada.
Da, ljudi širom sveta klikću na naslove koji su užasni. Klikću na uvrede. Čitaju laži političara. Prate spinovanja marketinšikih magova. Kupuju nepotrebne stvari kad im iskoči reklama. Glasaju. Smeju se i nerviraju. Svađaju se po društvenim mrežama. Sve to rade, ali i sve manje vrednuju informaciju koja do njih dolazi. Sve manje veruju onima koji im se putem medija obraćaju i sve manje ih poštuju.
A kako i ne bi? Savremenici smo najveće inflacije znanja, stručnosti i javno izgovorene reči u istoriji civilizacije. Dok novinarska etika postaje arhaizam i prevaziđena kategorija za većinu ljudi, oni koji krše sva pravila ljudskog dostojanstva ubiraju sočne „uspehe“ u vidu klikova, lajkova, online angažmana… Adiktivnost sadržaja je globalni prioritet godinama. I? Šta smo mislili? Da postoji heroin koji nema kobne posledice? Da, mislili smo to.
Korona je pokazala prve posledice decenijskog izluđivanja ljudi putem reklama, društvenih mreža i pomahnitalih medija. Ljudi više ne veruju nikome. Političarima za koje glasaju ne veruju. Glasaju za manje zlo ili kako im dune, ali ne zato što zaista misle da će neko biti čestit državnih. Tabloidima koje čitaju ne veruju. Pročitaće, možda će se zgroziti, ali ne smatraju da je to novinarstvo. Do pre korone to nepoverenje prema svemu nije direktno uticalo na broj onih koji će nositi masku, vakcinisati se ili ne koristiti lekove za konje.
Kad je zdravlje na kocki nastupi prirodna panika kod mnogih. „Daj bilo koga samo ne ove za koje znam da lažu!“, pomisliće. „Kako da se vakcinišem? Pogledaj ko kaže da je vakcina bezopasna – najgori manipulatori i lažovi!“. Onda traže alternativu koja se prečesto svede na nekoga ko ume da „drži pažnju“. Taj laže još gore, ali bar to radi drugačije.
Globalne kompanije SADA ukidaju antivakserske poruke, što je kao stavljanje zavoja na vulkan. Ako se jednom za svagda se ne odreknu novca od laži i ne vrate dostojanstvo javnoj reči, za „dva minuta“ imaće novi problem, još gori i još veći. Isto važi i za sve propagandne mašine koje oblikuju javno mnjenje u Srbiji.
Dragi senzacionalisti i propagandisti, to je svima nama „vaša borba“ dala. To što ljudi klikću na vaše tekstove, glasaju za vas, gledaju vas ili kupuju vaše novine ne znači da vam veruju. Sada znamo da, zapravo, nisu u stanju da vam veruju čak ni kada govorite istinu i pozivate ljude na vakcinaciju kako biste spasli živote. Toliko ste lagali, da ljudi više nisu u stanju nikome da veruju. Imamo 2.5 miliona nevakcinisanih sugrađana da to dokažu. Od vas doslovno ljudi neće da uzmu ni lek. Ako vam to nije signal da se saberete, ne znam šta će biti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare