Piše Miljana Nešković: Naši životi nisu šahovska partija

Deca neće odmah poželeti da njihovi nasilni „drugari“, završe u popravnom domu. Poželeće izvinjenje, da nasilje prestane i da se svi lepo druže. Zaposleni neće odmah tražiti da njihov nasilni nadređeni dobije otkaz i da se ne zaposli više nikad. Nadaće se da će se osoba „sabrati“ i da će svi moći normalno da rade. Žena koja je dobila šamar neće nužno odmah poželeti da nasilni partner nestane iz njenog života, nego će pokušavati da uradi „šta je do nje“ kako bi nasilje prestalo i „sve bilo kao pre“. Nažalost, priroda nasilnika je nasilnička. Što nasilje duže traje, biva sve izvesnije da ono neće stati smo od sebe. Ono nije faza već svestan izbor nasilnika, čak nekad i izvor uživanja za nasilnika. Kada se ta istina ogoli postaje jasno da nema drugog rešenja sem potpunog sklanjanja - zovi policiju, obrati se medijima, menjaj školu, menjaj profesiju, beži iz države… Druge nema.Isto je i sa nasilničkom vlašću. Sigurna sam da većina ljudi do pre nekoliko godina nije želela da Vučićeva vlast padne na ulici. Ima ljudi koji su se nadali da će ludilo u kom živimo proći, da će se stabilizovati, da će „oni“ početi da se ponašaju kao neki regularni političari, da će u nekom trenutku izgubiti izbore i povući se. Danas mislim da je čak i onima sa najvećim koeficijentom samozavaravanja jasno da ovo neće stati samo od sebe.U Sun Cu filozofiji ratovanja postoji preporuka da se „neprijatelju uvek ostavi prostor za povlačenje, jer će se u suprotnom boriti do smrti i neminovno naneti štetu i pobedničkoj strani“. Ovo pravilo počiva na herojskoj lojalnosti vojnika i baš zato je u borbi protiv sopstvenog naroda neupotrebljivo. Za razliku od vojnika koji brane ognjišta - plaćenici, ucenjeni državni službenici, poslušnici i huligani koji rade za dve crte kokaina nisu baš najlojalnija armija. Ti ljudi nisu heroji sa višim ciljem već svesno ili nesvesno nasilnici, što znači da uvek imaju izbor da jednostavno prestanu i odu kući. Kad zagusti, taj čin im uvek olakša činjenica da su u duši su koristoljubive kukavice.„Strategija za povlačenje“ u borbi vlasti protiv neistomišljenika godinama se svodila na poruku: „Idite iz Srbije ako vam se ne sviđa“. U subotu je u celoj Srbiji postalo jasno da nam se ne sviđa i da mi koji smo ostali nećemo da idemo. Ta poruka je odzvonila jasno kao dan – zemlju, vodu i vazduh vam ne damo i nećemo dati nikad.Takođe, u subotu je postalo jasno da je ova vladajuća struktura, koja je toliko energije i novca uložila u opstanak na poziciji moći, zaboravila osnovnu stvar – narod je uvek jači. Pored toga što je nečasno, strašno je i glupo boriti se protiv sopstvenih sugrađana. Bilo je pitanje dana u kom će se svi toga setiti, ali i bahatog postupka koji će učiniti da se sve kockice sklope. Danas, iskreno verujem da su politički spinovi i trikovi potrošeni. Nema tog Sun Cu pristupa, tih PR stratega i tih huligana koji će moći da zaustave dolazeće promene.Kao i svi nasilnici, i naši nasilnici na vlasti imaju još onaj jedan realan potez – da prestanu sa lažima i nasiljem, počnu da govore istinu i da prihvate odgovornost. Da li su sposobni da svoje zaslepljujuće egomanije ostave po strani i postupe pametno, drugo je pitanje. Na ovaj ili onaj način, u jednom trenutku će morati da nauče da ovo nije šahovska partija. Ovo su naši životi.BONUS VIDEO: Podcast Snaga uma - gost Bane Trifunović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastsnagaumabanetrifunovicds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2761808"]Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.