Piše Miljana Nešković: Doručak kod Tifanija je otkazan

Kultni film "Doručak kod Tifanija" mogao bi da bude kenselovan (otkazan, cenzurisan zbog nedovoljno političke korektnosti) zbog toga to je jedan od likova prikazan kao rasistički stereotip. Zato svaka dobra ideja mora da se pretvori u opštu šizofreniju na ovoj planeti? Ko smo mi da prepravljamo Doručak kod Tifanija? Ili Malu Sirenu? Ili Anu Karenjinu, što da ne?Otkazivanje je prirodan odgovor na sadržaje koji direktno ugrožavaju ili ismevaju osnovna ljudska prava za koje se čovečanstvo tekom mukom izborilo. Kako se o ljudskim pravima ne raspravlja, cancel je dobar i logičan odgovor na takvo ponašanje u vremenu sveopšte kakofonije informacija, komentara i medija. Ono je alat za zapušavanje usta onima koji danas relativizuju diskriminaciju i nasilje zloupotrebom medijskih veština. S druge strane, prekrajanje istorije ljudskog stvaralaštva je sasvim druga kategorija dokaz sveopšte nezrelosti čovečanstva.Moguće je da je neko bio genijalan umetnik/naučnik/mislilac i da je u isto vreme bio ono što bi se danas smatralo nasilnikom. To ga ne može i ne sme staviti u istu kategoriju sa nekim ko je danas na odgovornoj poziciji i pritom nasilnik, jer je danas to zakonski, društveno i kako god hoćete još potpuno jasno kao neprihvatljivo.Kad prihvatimo da su značajnu većinu istorijskih ličnosti činili nasilno, diskriminatorno i često rasistički orijentisani ljudi, ali i da je pobeda čovečanstva to danas više nije normalno, moći ćemo da idemo dalje. Isto je i sa filmovima i svim ostalim elementima kulturnog nasleđa.Doručak kod Tifanija je kultni film, koji je u svoje vreme pomerao granice slobode. Da nije bilo takvih filmova tada, ne bismo živeli u znatno slobodnijem svetu danas. Normalno je gledati sa čuđenjem na rasizam koji je tada bio prihvatljiv, ali nikako nemamo pravo da menjamo umetničko delo. Hitler je mrzeo sve koji su pisali muziku posle Vagnera i naređivao spaljivanje Pikasovih dela jer je to uvreda za umetnost. Zaista ne želim da živim u vremenu u kom se u ime građanskih sloboda bilo koja umetnost iz prošlosti prekraja i da o tome ćutim.Na svakoj je generaciji da pravi nove kultne filmove (i ostale umetničke produkte) koji odgovaraju aktuelnim etičkim vrednostima, a ne da kasapi klasike. Oni koji jednom krenu da uništavaju tuđu istoriju stvaranja, nikad ni po čemu drugom neće moći da budu upamćeni sem po zlu. Istoriju čovenstva uvek pišu pobednici, ali istoriju umetnosti ispisuju svi i zato je toliko dragocena, ona je naše najvrednije ogledalo. Jedno je ne puštati deci crtane filmove u kojima se žene omalovažavaju, jer su u međuvremenu psihologija i pedagogija dovoljno napredovale da sada znamo da to može da bude štetno.Sasvim je drugo posthumno sramotiti autore crtaća zbog nečega što oni tada nisu mogli da znaju.Možda će jednog dana, neki novi mislioci na ovo doba gledati kao na varvarsko, prosto i diskriminatorsko. Ako se to dogodi to će značiti da smo ih dovoljno ohrabrili i osnažili da traže više sloboda i da sa većom kritičnoću gledaju na svet. Na nama je da uradimo sve što možemo i trenutno umemo da bismo bili kolektivno bolji, kao što je to uradila ekipa filma Doručak kod Tifanija u i za svoje vreme.Dokle god otkazivanje pomaže u odbrani od novih talasa zla, ono je dobro. S druge strane, u trenutku u kom istripujemo da civilizacija počinje sa cancel kulturom i da će se na njoj i završiti, ulazimo u ozbiljan problem. Svetska kultura i istorija čovečanstva su mnogo veće od bilo kog trenda, ma koliko važan i oslobađajući on bio.BONUS VIDEO: Podcast Snaga uma i gost Savo Manojlović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastsnagaumasavomanojlovicam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3123631"]