Piše Milenko Vasović: Jupi, stižu helikopteri

Ne vredi što imamo gorka iskustva. Što je SFRJ sa drugom armijom u Evropi pukla ko zvečka, što se moćni SSSR raspao u bedi, što smo u ratu 1999. izgubili više od 200 letelica. Ne, samo naoružavaj.Likujemo što ćemo kupiti 30 helikoptera. Da neki gašići i lončari imaju sa čim da se igraju, šta li? Kad stignu letelice mi ćemo sve probleme rešiti. Helikopteri će da stvaraju novu vrednost, ima da raste BDP, onda će da rastu i plate i penzije i natalitet.Ništa kao oržje ne pospešuje rađanje. Svaka žena prvo razmisli koliko imamo helikoptera, pa onda odluči da li da rađa. Zvuk elisa naprosto povećava plodnost. Samo malo je 30, da je bar 60, onda bi bili „velevelesila“, a žene bi se porađale i po ulicama. Razumete šta hoću da kažem. Pipav je to teren, vojska, naoružanje, vojna industrija. Ako bilo šta pitaš odmah si sumnjiv, špijun, neprijatelj zemlje i tako to. Kad onaj sa najvećeg bilborda kaže podići ćemo odbrambenu moć zemlje šta ostaje raji - da ćuti i stenje od tolike sreće.Sreća se najbolje uteruje dugim cevima i raketnim bacačima magle. Eno 300 hiljada penzionera koji primaj po 15.000 već igraju kolo, a 320 hiljada radnika na minimalcu čeka da uskoči. Za nastavnike, železničare i medicinske setsre neće ni biti mesta da iskažu radost. Samo ne znam što kod tolike sreće beže ljudi od uniformi. Kažu sindikalci, a oni valjda znaju, da je za poslednjih pet godina Vojsku Srbije napustilo 10.000 obučenih profesionalaca. Drugim rečima možda je bilo delotvornije malo više uložiti u ljude, a malo manje u „gvožđuriju“.Kad nemaš sposobne kadrove i najbolja oprema je samo gomila gvožđa. Evo vam primer od juče i prekjuče. Pao snežić odmah blokirani gradovi, putevi, odmah nema struje. Pazite, Obrenovac nema struju i grejanje, škole ne rade. Obrenovac koji je sinonim za termoelektrane i energiju.Trgovina oržjem je tajanstveni biznis, sa velikim zaradama i velikim provizijama. Gotovo da nema armije u svetu u kojoj veće nabavke nisu pratile i korupcionaške afere. Nije Srbija, kraljica korupcije, u tome izuzetak. I slažem se sa onima koji tvrde da je opremanje vojske često podređeno trgovcima oružjem. Zato je briga o odbrambenoj moći, o vojnoj industriji... siguran paravan za izvlačenje para. O kakvoj brizi možemo pričati kad se pod okriljem države urušava Krušik. Kad „stručnjake“ iz Krušika prebacuješ u kragujevačku Zastavu, kad vojnu fabriku vodi penziner kome je pre mesto u zatvoru...Prodaja priče o ugroženosti i naoružavanju omiljena je igračka ove vlasti. Prvo preko svojih tabloida pripreme teren o navodnoj opasnosti, o ratu, o napadu koji se sprema, o naoružavanju Hrvatske (spojeni sudovi) i štošta još , a onda kao logičan odgovor „vizionara“ sledi nabavka oružja. I dok se smejemo suludoj trci u naoružanju po čitavaoj planeti i ne primećujemo da smo mi šampioni. I da nam se nameće obrazac Severne Koreje.Jadna je zemlja koja ima para za tenkove a nema za traktore. Pitajte ministra Nedimovića koliko su kupci IMT-a napravili traktora u Srbiji?