Ne veruj Dodiku ni kad darove nosi. Ovu drevnu „tunguzijsku“ mudrost iskusio je pre neki dan i ruski ministar spoljnih poslova. Tavariš Lavrov se našao u centru međunarodnog skandala, jer mu je dilber iz Laktaša poklonio staru ukrajinsku ikonu koja je oteta, ukradena ili na neki treći način ilegalno stigla u BiH.
Lavrov se na pristojan način izvukao iz čitave priče, vratiće poklon. A Mile – šta je njega briga, njemu pristojnost i nije jača strana. Nije on ukrao pa da se stidi, došli neki ljudi i „ostavili“. Jeste ikona ukrajinsko nacionalno blago, pa šta, šteta da se baci, i tako je spakovaše ruskom gostu.
Odavno se neko nije ovako obrukao. Nemam nikakvog udela u čitavoj priči, nemam nikakve veze sa Republikom Srpskom i BiH ali me je nekako, kao Srbina, blam. Gde ćeš ministru pa još velike sile, poklanjati kradenu robu. Manja bi sramota bila da su mu dali kakav dečji crtež ili bocu vina iz Trebinja. Imaju Trebinjci odlična vina.
Studirao sam isti fakultet kao i Mile, njega izgleda tamo ništa nisu naučili. Dobro, a šta je sa njegovim saradnicima. Ima li Kabinet gospodina Dodika veći IQ od sušene bukovine. Ko ih je birao? Nemam nikakav izvor, ali nešto mi se čini da im je Lavrov očitao bukvicu, onako, sve po spisku, i da je besan kao ris. I njega su propisno izblamirali.
PROČITAJTE JOŠ
Pokušajmo da se malo izmestimo u drugu ravan, u ono što se zove smisao, osećaj ili tako nekako. Čak i da ikona nema kriminalnu putanju uobičajena je praksa da se gostima iz inostranstva darivaju predmeti iz zemlje domaćina, kao znak pažnje, kao uspomena. Što bi, na primer, škotskom ministru poklanjao škotsku suknju. Stupidno.
Nije mudro da se političarima daju predmeti iz opljačkanog magacina ili sa područja gde se nedavno ratovalo. Sem ako to nije ratni trofej, kao što je 1941. sarajevska tabla sa natpisom Ulica Gavrila Principa poslata u Berlin. Ali ovo nije takva situacija.
Zašto bi neko Rusu poklanjao nešto iz Ukrajine. Možda kao provokaciju – zbog nedavnih ratnih sukoba, zbog Krima, zbog položaja Ukrajinske pravoslavne crkve… Zbog zategnute
situacije između dve zemlje. Kako bi se, recimo, osećao srpski ministar da mu negde zapakuju ikonu iz Dečana?
Kompletan idiotizam, a Dodik se pokrio po ušima i ćuti. Verovatno smišlja kako da optuži onog Komšića ili onog Džaferovića da su mu podmetnuli. Kako da proturi priču da je to napad na RS i srpski narod. I kako da se izvadi kod Ukrajinaca i kod Velikog Brata u Beogradu. Šta god da smisli biće to najgori potez, jer je u takvoj seriji.
Možemo li mi u Srbiji imati kakvu korist od Miletovih gluposti? Možemo ako njegov brat blizanac, njegov pokrovitelj, „predsednik svih Srba“ odluči da ga štiti i nastavi da ga voda sa sobom. Ili ga, kao vlasnika vile u Beogradu, kandiduje za kakvu funkciju. Idealno bi bilo za gradonačelnika. Napred naprednjaci, samo hrabro.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare