Piše Maja Uzelac: Beošizija. Pa Evrovizija

Ok, jesmo mi srednjevekovna državetinja koja upravo kreće put krstaških oslobodilačkih osvajanja? Jbno se nadam da ne. Al da deluje, deluje. Stoga ponosna Zorja, s isturenom nogom namazanom mašću od jaka. Obučena u Statuu slobode, jer godine 2022. kako u toj priči zaobići Amerikicu.Ali, da li je Srbija Amerika, puna white trash kamp-prikolica u kojima hranimo se čipsom i burgerima, ali patimo za korenima, jer Amerikanci smo, jesmo, ali nismo znaš ono skroz. Još. Jer u venama plamte sećanja na daleke rodne predele. Gde istina nikad nismo ušli u pozorište, ali gledali smo na teveu besomučno Zadruge kod komšije gde je vonjalo na luk i rakiju. Pa onda zapravo uzdišemo za zvukovima s TV-a pomešanim s mirisima jedinog poznatog doma. Na istom teveu smo čuli i za reiki, haiku i, otkud znam - origami.Da li je to to?Možda.Stoga Angelina.Da li smo čaršija što bruji jer neka žena radi šta ona hoće, čaršija što gleda kroz špijunke čime se bave komšije? E to jbg jesmo.Skroz. Stoga Sara Jo. I s njom u paketu Cobi. Ali koliko bi gotivno bilo da ne budemo. Da to ne bude, u ovom času, dvehiljadejebenedvadesetdruge, i dalje s našim pristankom. Da to ne bude naš svesni izbor. I naša lična karta za Evropu._Mi smo država pokidana, bizarna, blesava. Negde duboko zapravo svega toga svesna. Mi smo ljudi često duhoviti od muke. A muke je svuda. I uvek.Mi smo oni što preleću naslove i pitaju se koja je tajna zdrave kose Megan Markl, a ne vide tamne kolutove oko sopstvenih očiju. Mi smo oni koji nemaju knjižicu. Jer niko o njima ne brine. Ili oni koji imaju knjižicu. Pa ih tako prate.Mi smo oni koji moramo da su zdravi. Jer tako je propisano. Ali ne možemo da smo zdravi. Jer i da imamo odakle nam.Ali moramo.Ali ne možemo.Ali ne  Ali  EStoga-Stoga Konstrakta.Koja poručuje:Bože zdravlja! (jer)Nemam knjižicu.U sred ratova, korona, izboraU sred tiranija, tajkuna, nadzoraU sred užasa. (Koji užas!)Ovo je jedina pesma, jedini nastup, jedina ženaDovoljno tačna, drčna, večnaI dovoljno uzbudljivaDa o ovoj zemlji ParadoksalnoTamo negdeKaže nešto lepo.A to je:Da nismo glupiDa nismo sljušteni od duhaI da nećemo pristati bez borbe....PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.Bonus video: Maja Uzelac, rediteljka i kolumnistkinja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=majauzelacrediteljkaikolumnistkinja-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2436976"]