Piše Magda Janjić: Patike Za Trčanje

Prve patike za trčanje sam dobila kada sam imala 40 godina, recimo. Sivo narandžaste najke, eno ih kao nove, stoje u kesi. Potrčala sam pet puta, a sad ne trčim ni u mestu, već bežim, iako ne trčim.Najbrže sam trčala po šumici u Besnom Foku sa deset, 11 godina, od idiota Ljubiše koji me je jurio da me šutira, eto onako, da me šutne ili udari. Živeo je par zgrada od mene. Sine, trčala sam kao munja da se sakrijem negde da ne dobijem udarac u glavu, leđa, dupe. Ne znam kako se to završilo, mislim da je neko od roditelja intervenisao. Ne bih se udubljivala u Ljubišu, najslabiju kariku, jer svih tih godina detinjstva nisam uspela da pobegnem od mnogo gorih ljudi koji su mi, ispostaviće se, upropastili život. Tada nisam imala patike za trčanje. Da pobegnem od svih tih zala.Na ovo ću da se nadovežem tvitom reperke Mimi Mercedez od pre neki dan koji glasi: "Naravno da izgledam mlađe nego pre kad proživljavam deo detinjstva koji sam preskočila." I meni to govore, da izgledam mlađe, iako sam vodila život koji nimalo tome ne doprinosi. U tom tvitu je moj triger i moja istina, a vidim i od Mimi. Ona je napisala još jedan tvit koji bi me možda trigerovao da ne radim na sebi, i da se ne borim svakodnevno sa posledicama. Posledicama. Boreći se, rastem i pokušavam razumem, ali nasilje ne mogu, to moraju da objasne neki mnogo stručniji.Mimi je potom imala još tvitova i još. Na jedan su se zakačili. On glasi: "Poludeću od teorija da žene pate u ovom životu više nego muškarci bukvalno je poslednje od čega patnja zavisi pol." Posle toga je usledilo da se ona "poserava po ženama", da se dodvorava muškarcima, da je polu pismena glupača, da živi u balonu, da je klošarka, i još dosta ponavljanja "glupačo, glupačo, glupačo." To su joj uputile žene, feministkinje.Onda sam se setila omiljenog linča mene na mrežama kada sam napisala da je Kseniju Pajčin ubio muškarac. Dobila sam mnogo više sranja, hiljade, i hiljade - od muškaraca najviše. Možemo da uđemo u analizu šta je Mimi htela da kaže, koga zanima nek ode i vidi, ja sam htela da mojim tvitom tada uputim na femicid, ali su me prozvali mrziteljkom muškaraca, kurvetinom, bolesnicom itd."Pronađite razliku", mogla bi da se zove ova nenormalna igra zlostavljanja i maltretiranja, ali oslabio mi je vid. Ono što mi nije oslabilo je i dalje je moja reakcija na nasilje. I uopšte me ne interesuje šta Mimi misli, niti radi privatno, ali da su nam patike za trčanje potrebne sada možda više nego ikada da pobegnemo od sličnih nama, zamaskiranih pravdoljubaca, obrazovanih i civilizovanih žena i muškaraca, koji su žedni i zavisni, na mrežama najviše, od nanošenja zla i bola drugima.Može Mimi Mercedez da bude najgora na svetu, mogu i ja, možeš i ti. Možemo i da budemo nedovoljno "dobre" žene i feministkinje, radnice, majke, žene, nedovoljno obrazovane, ili bahate, neartikulisane za ukus nekih prefinjenih, da ponekad reagujemo agresivno, ali možemo i da učimo i razvijamo se, i ne ponavljamo iste greške.Nisam još obula svoje patike za jebeno trčanje, pardon, bežanje, pa sam se, da bih razbistrila misli i uklonila trenutni bes, vratila na ono što je govorila pokojna sociološkinja i feministkinja Marina Blagojević Hjuson:"Verujem u onu vrstu feminizma koja ima ulogu u emancipaciji i žena i muškaraca od štetnih, nametnutih rodnih konstrukata koji sužavaju polje njihovih individualnih izbora."Kao i: "I žene i muškarci su veoma raznorodne grupacije, svaka generalizacija po liniji roda, osim onih najelementarnijih bioloških, je zapravo besmislena. Zato je krajnje vreme da se na nas primenjuju sočiva koja će uticati na to da sebe sagledavamo kao individue - jer ima velikih, malih, jakih, slabih i tako dalje. Količina različitosti je neograničena. Zato je važno istaknuti sličnosti, ili čak istost, nasuprot razlikama."