Pripreme za "slavsku" nedelju su završene. Piće u ledu, grickalice i zanimacije podeljene po činijama. Prvo Novak, pa onda fudbalsko finale. Celodnevni parti, ispunjen neizvesnošću. Biće tu živciranja, a Oktavijan o svemu tome pojma nema. On živi svoj pasji život, upala mu sekira u med.
U betonskoj džungli, život se kotrlja negde između hlada na 39.2 stepena, pa te iza ćoška nokautira usijani asfalt što je nekih 56.7 stepena, pa se jedva domogneš trave i krošnje pa ti se učine čak i veoma prijatnim – 32.6 stepena Celzijusa.
Celzijuse, brate – popusti ako za boga znaš.
Ali, Celzijus ne popušta.
Sunca sin je odlučio da nas (s)prži.
*
Ima ta jedna knjiga, remek delo – „Stranac“ genijalnog Alberta Kamija. A u njoj scena gde junaku toliko sunce prži oči da puca. Puca toliko da puca iz pištolja.
Nemoć da se nosi sa pritiskom dovodi do krvnog delikta.
To je lektira, ali ima i u životu na ovom ogromnom buretu baruta zvanom Zemlja momenata kada je pritisak toliko jak da je nastavak događanja teško predvidiv.
Tako me je ove nedelje sabajle sačekala vest o pokušaju atentata na predsedničkog kandidata Donalda Trampa.
Još jedan u nizu istorijskih događaja u mom čovečanstvu.
*
I, znamo šta sledi.
Jedni će izveštavati o ovom događaju iz svog narativa.
Drugi po nekom svom diktatu.
Krenuće 1001 konspirativna teorija – istina će postati poput retke vrste leptira gotovo neuhvatljiva.
Živimo u vremenu kada nije normalno nemati mišljenje o stvarima o kojima nemaš dovoljno informacija ili znanja.
„Sve dok lav ne nauči da piše, svaka priča će slaviti lovca“ – lepo kaže poslovica koja stiže iz Afrike.
Ponekad je mudrije pažljivo slušati i upijati detalje i čitati između redova. Saslušati sve svedoke i sakupiti sve dokaze pa presuditi i izgovoriti, po potrebi.
*
Ovaj događaj u Pensilvaniji svakako otvara novo poglavlje krize i nestabilnosti i to svaki čovek oseća u pleksusu. Situacija je potpuno nenormalna i još malo pa izvan kontrole.
Mudri ljudi kažu – prepoznaj to što osećaš kada vidiš uznemirujući sadržaj, a zatim to otpusti i pusti u kosmos – pokreni ringišil u svojoj glavi i pomisli na nešto što te smiruje i donosi radost i ozarenje.
Mi trčimo maraton i treba kalkulisati sopstvenom energijom i čuvati svoju „bateriju“, baš kao što pazimo da nam je telefon propisno napunjen da bi izdržao dan.
*
Krvava glava Donalda Trampa je svakako kadar koji će nam ostati urezan u kolektivno sećanje, ali dovoljno ga je videti jednom. Svako reprizno gledanje doprinosi lučenju opakog kortizola, s toga baciti se na manufakturu dopamina i serotonina ne bi li se otrov neutralisao.
Tanak red jednog, pa bogat i sočan red drugog sastojka čini i dobru lazanju, a kamoli život na ovoj ludoj vodenoj lopti koja huji svemirom.
*
A, pre nego što su uznemirujući kadrovi istorijskog događaja ušli u moju glavu, setih se da sam sanjala svoju prvu ljubav i nije bio lep san. Noćna mora je najavila košmar na javi.
Ali, setih se da kako sam otvarala oči prvo što mi je palo na bunovnu pamet beše kratki film – „Kako su se volele dve budale“. To je jedna predivna filmska vinjeta sa potpuno dva neodoljiva bića Milenom Dravić i Draganom Nikolićem. Bonus igrač beše Gidra Bojanić.
Milenina i Gagina raskošna ljubavna hemija iz stvarnog života preslikana je na filmsku traku i predivno je uživati u njihovom šarmu i nadigravanju.
Scenario je napisao Duško Radović.
Premijera beše 1972. godine i dostupan je na YouTube platformi – 2024.
Te eto delicije koja smanjuje tenziju unetu u naše živote nimalo našom voljom.
*
Kuriozitet je da su na pauzi za ručak snimanja ovog filma Milena i Gaga „skoknuli do Opštine Vračar“ da se venčaju.
„Na putu do Opštine pridružila nam se Seka Sablić. Kada smo zvanično postali bračni par, otišli smo na ručak. Posle smo se vratili u Opservatoriju na Zvezdari i nastavili snimanje kao da se ništa nije dogodilo.“ – opisala je Milena dan svog venčanja.
Izbledele ljubavne priče su važne u ovim dramatičnim vremenima visoke rezolucije.
U eri lajkovanja i „seen“-a možda baš ideja o romantičnoj slobodi ima šanse na tiketu.
Između samoće udvoje ili biti budala u paru – šta se bira?
Pitam se, pitam…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare