Piše Luna Lu: Od transfera blama do talasa ponosa za 5 čuka

*Dobila sam poziv o kome sam priznajem potajno maštala - dugo, dugo.Od 2001. godine pratilm Festival evropskog filma na Paliću.Decenije su u pitanju koliko uživam ispred velikog platna pored jezera i u najlepšoj šumi gde je smeštena čuvena Letnja pozornica.I ove godine sam počastvovana da budem deo žirija programa "Paralele i sudari" - to su filmovi iz onog dela sveta koji nazivamo Istočna Evropa.Mojoj sreći - kraja nema.*Jedna od nekoliko ključnih stvari koja me istinski raduje tokom ovog mog boravka na planeti Zemlji jeste gledanje filmova.Izvežbana sam da gledam nekoliko filmova dnevno to je najmanji problem - uronim u priču, a ako je priča loša analiziram neke druge elemente.I loš film je poučan film jer shvatiš kako NE treba.*Kao neko ko je sastavljen od iluzija - moj prirodni habitat su pokretne slike.Zvedoznalci bi zaključili - Nije to nikakvo čudo - ti si Neptunovo dete.*Poziva me E i kaže - Dolazi vozač iz Subotice po Vas, selektora i kolegu iz žirija.Vozač ne poznaje baš najbolje Beograd, a Englez i Poljak su bili u poseti Nišu - oni vas čekaju na BUS stanici.V mi pomaže da se spakujem, moja mlađana komšika iz 21.veka.Ostavljam joj ključeve od gajbe da uživa u Lunarniku i zaliva cveće.Dala je sve ispite u roku s toga zaslužuje nagradu.*Vozač javlja da je ispred, nas dve vučemo ogromnu torbu za prekookeanska putovanja.Na stepeništu puca zip - torba se rascvetala kao majska ruža.Nas dve se gledamo, a ona kaže - Neka je ovo najgore što će se desiti.Amin to that, sister.*Sedam u automobil, maše mi - pomislih možda bi bilo dobro da pospe i vodu za mnom.Avantura neka krene.*Ljubazni vozač me pita kuda do autobuske.U trenutku prebledim i zaledim se - da li su ovi ludaci možda izmestili autobusku stanicu?Istovremeno ga usmeravam i guglujem da vidim da li je i dalje tu ili su je bacili negde na neko mesto van svake logike.Ispostavlja se da je i dalje gde je i bila - Kosmose, brate, hvala ti.*A zatim je usledio filmski zaplet - triler sa elementima komedije.Kaže vozač - Treba da ih čekam kod glavnog ulaza u stanicu.Priznajem mu da nemam pojma gde je glavni ulaz pošto ih ima minimum tri.Logika nalaže da stanemo tamo gde se izlazi iz autobusa - međutim na tom mestu je gradilište - renovira se Hotel Bristol.Ulazim u mod - blaga panika.*I da skratim priču - tačno 56 minuta smo se vijali oko stanice dok ih konačno nismo našli.Vozač ne govori engleski, gosti iz inostranstva su na ivici razuma - ponavljaju nervozno da su ispod drveta i gledaju u gradilište obeleženo sa Belgrade Waterfront.A svuda oko nas je drveće i svuda je gradilište i svuda je taj logo BW.I milioni ljudi, zuji kao u košnici - opšta gungula, kiša pada - nema nikakvih jasnih znakova niti racionalnog objašnjenja kako funkcioniše ono što je ostalo od autobuske stanice glavnog grada - ma ljudi moji stres u fulu.*Kada smo ih konačno spakovali u automobil - osećala sam odgovornost ispred grada što smo kroz sve to morali da prođemo na startu.Videli su rusvaj svojim očima i doživeli preznojavanje na početku nečega što bi trebalo da bude nezaboravan ugođaj.*Moj osećaj sramote je dostigao novi vrhunac kada su mi ispričali šta su doživeli i na putu za Niš, kao i na putu iz Niša do Beograda - naime, oba puta su se autobusi Niš Ekspresa pokvarili.Ajde jednom da se desi - može da se desi svuda, ali dva puta za redom - to je već signal da nešto debelo ne funkcioniše.Mi živimo u rasulu, rođaci.*Uši su mi bile crvene od blama - naredna dva sata sam pokušala da im objasnim u kakvoj mi demo verziji države živimo, šta se dešava u ovom privatizovanom feudu i da sve ovo posmatraju kao vožnju u najluđem luna parku.Dobrodošli na rolerkoster i ništa ne shvatajte lično.*Doroti, veži se - Kanzas je daleko - u Ozu si, bejbi.*Kada smo stigli na Palić, smirila sam se - sada sam i ja gost - osećaj odgovornosti domaćina je popustio.I došao je trenutak i da budem ponosna - sa velikim zadovljstvom sam kolegi iz Poljske na svečanom otvaranju prevodila i objašnjavala ko su Mira Banjac, Milena Zupančič, Aleksandar Berček koji su predefilovali scenom - aplauzi su dugo trajali.Sa velikim interesovanjem gledao je inserte iz naših kultnih filmova - srce mi je bilo puno.*Sve u svemu, mnogo je stvari zbog kojih treba da nas je sramota šta smo dopustili da budu deo našeg društva, ali treba da smo ponosni da u takvim (ne)uslovima imamo ljude koji stvaraju vrhunsku umetnost i trude se da sačuvaju ono što se zove kultura.Moj duboki naklon ide njima.Hvala što ste me učinili ponosnom u ovom danu u kome sam se uglavnom stidela.*I #BeSafe - da li i vi ponekad na rastanku inostranim gostima kažete - Izvinite za sve što nije bilo u redu.Pišite - čitamo se!Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram