Piše Luna Lu: Nagi car sa kozjim ušima

Voćnjak je postao i ružičnjak. Pupoljci se otvaraju polako. Potrebno je vreme. Dajmo sebi vremena da dođemo sebi. Stravično zlo nam se dogodilo. Sve zaista mora da stoji, neko vreme da stoji. I da dođemo do daha. Mi ne dišemo, mi ronimo na dah kroz svaki ovaj dan.

U pisanju kao i u životu kada se previše intenzivnih osećanja mešaju u vrtlogu tornada u glavi i duši – teško je biti fokusiran i tačan i izvesti misao na pravi put.

Oluja je u toku, razvija se lekcija iz istorije pred našim očima, uzroci niču poput pečuraka posle kiše, a kakvo će biti finale i kako će se sve ovo završiti verujem da ni Sibila proročica u Delfiju teško da bi mogla da nam kaže – osim da nam poruči – „upoznajte sebe same“ kroz ovaj proces.

*

Mozak mi pulsira, glavobolja je učestala – ulazim u apoteku.

Apotekar kao iz priče Bakmana – gleda me sumnjičavo sitnim očima skriven iza obojenog stakla. Ne vidim mu jasno lik od vitraža, prvi put sam ušla tu – enterijer je kitnjast.

Počinjem da mu objašnjavam kako ovo sve što se dešava ova opaka mešavina šoka, tuge i besa koji tutnji negde ispod površine čini da mi je u slepoočnicama koncert grupe „Ramštajn“.

Ne čujem sopstvene misli.

Prevrnuo je očima – kratak mu je živac.

„A jel Vam palo na pamet da proverite pritisak?“

Dakle, greška je u meni.

Pitam da li ima aparat? Kaže odsečno – ne.

„Svako bi morao da ima aparat kod kuće.“ – dodaje, skoro pa ljut.

Zahvalila sam se i zbunjeno izašla na kišu.

Šta ovo bi?

*

Kod moje crvenokose farmaceutkinje kod Pijace proverila sam pritisak koji je bio odličan.

Ona je rekla da se ni mentalno najjači ne mogu nositi sa ovolikom količinom informacija po glavi stanovnika, a ni ovo proleće koje nas voza rolerkosterom temperaturnih promena ne pomaže.

Prodaja lekova za glavobolju je skočila tako da sve je to „normalno“. Smirila me je i utešila.

Glavobolji je najviše pomoglo njeno razumevanje.

Izašla sam iz apoteke smirena. Sunce je pičilo punom snagom.

*

Svako drugačije reaguje na neizvesnost i pucanje jednog sistema po šavovima.

A da se para – para se.

Dvorski krojači pokušavaju da zakrpe, ali šavovi su krenuli sa svih strana.

U ritama se koprca, ali sasvim je vidljivo – car je go.

I to je celom svetu sve jasnije kao beli dan.

*

Ogoljeni sistem, što je zaista najluđe od svega – nastavlja da vrši pritisak i da nas hipnozom ubeđuje kako je nudizam njihov novi plan za našu svetlu budućnost.

Razum ih napušta, a kortizol im boji organizam u crveno i slepi kod očiju ne vide da prekoputa njih stoje ljudi u crnini, tihi, ožalošćeni i odlučni da sve stane.

Mora da stoji. Mami nije dobro.

*

Manevarski prostor za bacanje magle svakim danom sve je manji. Govori sastavljeni od besmislenih fraza koje su nekada završavale posao – sada ne drže pažnju. Mantre – ne deluju. Izlizao im se rečnik.

A to ih čini besnima, pa viču, popuju – pasivna agresija raste u agresiju – mikrofoni stradaju po skupštinskim govornicama.

Psovke odlaze u etar na Javnom servisu. Onom servisu pod parolom – Naše pravo da (ne)znamo, pa im se omakne da (ipak) saznamo.

*

Car ne samo da je go, već poput Trojana ima i kozje uši.

Ali, za razliku od Trojana iz priče – glas o tome kako stoje zaista stvari nije proneo šegrt berberina.

Onaj mali koji je u rupu u zemlji tu tajnu vikao pa je izraslo drvo zove. Frula od zovinog pruća pronela je istinu kraljevstvom, a u ovom slučaju – taj posao će po svoj prilici završiti dekodirana „skaj aplikacija“.

„Skaj“ je na sigurnom kod IT stručnjaka u Francuskoj.

Možda ćemo već tokom leta saznati ko je kome pisao – pominju li se u depašama – „promincle i svastikin but“?

Koji li je emodži bio popularan u dopisivanju narko kartela i dvorjana, familije, kumova i saradnika cara sa kozjim ušima.

*

Privatnom demo verzijom države ovih dana mleko se prosipa, a cene meda postaju naučno fantastične.

(Broj prevara sa medom je tek posebna priča.)

A nagi car sa kozjim ušima i njegova ekipa verovatno su ponosni što teku med i mleko ulicama i zaista je ključno pitanje da li su oni uopšte svesni šta se dešava u stvarnosti stvarno.

Da li kapiraju da niz zapleta neumitno vode ka raspletu – pitam se, pitam.