Piše Ivan Mrđen: U inat babarogama

Prijavio sam se za radionicu o zdravstvenoj pismenosti, u organizaciji “Biopolisa” i “Građanskih inicijativa”, održanoj proteklog vikenda u Prostoru Miljenko Dereta, zadnja pošta Dorćol, u nadi da ću makar malo razumeti ostrašćenost, isključivost i netolerantnost onih koji se ne slažu sa mojim stavovima i ličnim odlukama da čak tri puta poturim levo rame za bockanje.Kad se o ovome povede reč na lokalnom nivou (u kafani, ili među komšijama), branim se pričom da do sada nisam čuo za bilo šta efikasnije, te da bih, da su naučnici rekli da je spas u jedenju šargarepe - to zagovarao sa istim žarom i uverenjem. Ključna reč nije, of course, šargarepa, već nauka! Pri tome bolje prolazim nego sa komentarima na ovom mestu, jer imam već poduži spisak čitalaca i pratilaca po društvenim mrežama koji nikako da shvate moju “glupost”, “neznanje”, “samoživost”…Ne bih da se upuštam u nadmudrivanje sa svim tim “babarogama”, jer kako tokom pomenute radionice reče Ivana Bašić, viša naučna saradnica Etnografskog instituta SANU, “ubeđivanje antivaksera je uzaludan posao”. Zbog toga je težište svih kampanja pomereno ka neodlučnima i onima koji sve odlažu, ali je apsurdno što se i tada pretežno govori o različitim “teorijama zavere”, bilo na globalnom nivou, bilo protiv građana Srbije.Zašto, umesto što se zamlaćuju antivakserima, struka i mediji ne analiziraju motive i stavove ljudu koji su privatili da virus postoji i da može imati pogubne posledice po njihovo zdravlje, pa su se u međuvremenu i vakcinisali? Na njih je takođe uticao splet različitih emocija, ponajviše strah od bolesti, ali i strah od gubitka posla ili osećaj da im je ugrožen njihov način života. Zašto je njihov uticaj tako slab? Da li je sve to “manje zavodljivo” od halabuke protivnika vakcinacije?Što bi rekla mlađarija, “pitam za druga”. Onog koji se još nije vakcinisao!***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram