Društvene mreže su ovih dana preplavljene fotografijama poziva za glasanje osobama koji niti žive, niti su ikad živele na tim adresama. Za razliku od mnogih čiji se angažman na tome završi, koleginica Antonela Riha se pokrenula i pokušala da nešto preduzme:

“Bilans u mojoj zgradi koja ima 21 stan je 16 fantomskih poziva za glasanje. Od tih 16 samo jedan čovek je živeo u zgradi i pre nekoliko godina prodao stan. U policiji mi rečeno da proveru da li neko nepoznat živi u mom stanu mogu da uradim samo u Upravi grada. Uz dokumente o vlasništvu stana i očitane lične karte treba da se podnese molba/zahtev da se izvrši provera i da se dobije spisak svih stanara zgrade. Plaća se i taksa. Onda neka služba izlazi na teren i sve traje i do mesec i po dana…”

Pojeo vuk magarca, dok ne prođu izbori! Zato se moja prijateljica više bavila glupostima koje je na ovu temu izgovorila resorna štiklica:

“Kaže ministarka: ‘Ranije je na nekom mestu bila kuća, a sada je tu zgrada, pa stižu listići za stanare koji su tu ranije živeli’. Može biti, moja zgrada je iz 1936. godine, evo njih 16-oro je vaskrslo!

Kaže Marija Obradović kako ‘mnoge osobe ne prijavljuju smrt članova svoje porodice’. Ne znam, možda se to događa po nekim nedođijama, možda je lapot pa kriju, sahranjuju ih po livadama, bacaju sa litica, ali kako nekoga možete sahraniti a da se ne prijavi smrt!

Još jedan biser ministarke: ‘Proverite sa ljudima iz biračkog odbora da li se ta osoba pojavila’. Važi, sedeću ceo dan pored biračkog odbora, napraviću sačekušu za 16-oro nepoznatih stanara!”

Tek da se svi zajedno nasmejemo od muke, baš to je predložio kolega Bojan Ljubenović u priči “Stanari”. Odeš na biračko mesto, sačekaš svoje “stanare” i tu im, pred komisijom, naplatiš komunalije i porez!

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram