Znam da pijaća voda nije glavna preokupacija građana Srbije, čak i kad je pomešana sa teškim metalima ili, kao ovih dana u beogradskom naselju Cvetanova ćuprija direktno sa fekalijama…
Da je to nekome važno, ne bi i ovog puta u Zrenjaninu većinu glasova dobili naprednjaci (nešto manje od 47 odsto), iako već duže od decenije obećavaju rešavanje ovog najvažnijeg životnog problema grada na Begeju.
Sasvim sam siguran da će do nekih sledećih izbora i građani sa padine iznad Cvetanove ćuprije zaboraviti nedaće koje su prouzrokavali za sada neidentifikovani radnici, kad je tokom iskopa na lociranju defekta na vododovodnoj mreži probušena cev pa su se pomešale fekalije i voda za piće. Zaboraviće i cinično saopštenje nadležnih iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” da u zoni kvara na cevovodu “postoji dotok vode fekalnog sadržaja”.
Sasvim je u redu što je u takvim situacijama neophodno isključenje svih potrošača sa ulične mreže, kao i dezinfekcija ulične mreže i priključaka, pa čak i da se građani zamole za “strpljenje i razumevanje”. Problem je, po mom mišljenju, što je još jednom najvažnije bilo pokazati da “sistem nije zakazao”, pa se direktna odgovornost za eventualna razboljevanja zbog opasne tekućine u česmama prebacuje na građane…
U tom smislu sam razumeo i upozorenja da vodu iz slavina na treba koristiti, čak i ako se pojavi, pa i uputstvo da prethodno treba da se “isperu” sve kućne instalacije. U prevodu, “pusti vodu da govna odu”…
Ono što je već uveliko “sistem” i način ponašanja većine komunalnih službi u gotovo svim većim gradovima je neprihvatanje bilo kakve odgovornosti. Pitanje je, međutim, koliko vode treba da protekne dok se tu nešto ne promeni… Komunalna preduzeća odavno su samo plen pobednika na izborima, prćija za zapošljavanje partijskih drugova i ostalih kumova i rođaka, na šta se troši mnogo više novca građana nego na ozbiljnija ulaganja u infrastruktufru, a ponegde čak i na redovno tehničko održavanje…
Kad se na sve to dodaju uglavnom sumnjivi podizvođači kojekakvih radova, najčešće započetih bez ikakve javne kontrole, sa sve dužim rokovima, jer i to treba debelo naplatiti, onda sva zbivanja oko Cvetanove ćuprije dobijaju sasvim drukčiju konotaciju…
Nedavno je u Zemunu jedna osoba poginula, a jedna teško povređena, uz ogromnu materijalnu štetu, kad je prilikom kopanja kanala za optičku telefoniju u Ševinoj ulici oštećena gasna instalacija. Iako je dva dana kasnije pompezno saopšteno da je uhapšeno devet osoba, osumnjičenih za dela protiv opšte sigurnosti, svi oni su posle 48-časovnog zadržavanja pušteni kućama. A to što su se građani još dva dana pre eksplozije žalili da se oseća gas u kućnim instalacijama – puj, pike, ne važi…
Kad se takve stvari događaju tokom radova koje izvode “državne firme”, sasvim je prirodno što se više niko ne obazire na silesiju privatnih investitora i građevinaca, koji mesecima maltertiraju komšiluk nepoštovanjem propisa o organizaciji gradilišta i elementarnih zaštitnih mera…
I biće tako sve dok većina građana Srbije ne postupi po savetu beogradskih vodovodžija: Pusti vodu da govna odu!