Piše Ivan Mrđen: Novakov “teča” ser Norman Bruks

Na ukupno 23 terena (tri u arenama sa pokretnim krovom, tri otvorena stadiona sa po više od hiljadu mesta i još 17 za mečeve koje je moguće posmatrati samo sa ulaznicom u Melburn park) danas, u nedelju 12. januara, počinje ovogodišnji Australian open, prvi od četiri gren slem turnira u sezoni.

Prethodnih godina je sve počinjalo drugog ili trećeg januarskog ponedeljka , a onda bi se dešavalo da kiša ili velike vrućine ozbiljno poremete raspored, što je moglo da donekle utiče i na regularnost nadmetanja po 128 najboljih svetskih teniserki i tenisera. Zato je ove godine početak pomeren dan unapred, a tome treba dodati da prvi dan nadmetanja tradicionalno spada u one sa najvećom posetom i najvećom potrošnjom po mnogobrojnim baštama, kafićima, prodavnicama suvenira i brze hrane…

Tog dana su svi još “u igri”, tog dana svi imaju svoje navijače, od najbrojnijih domaćina preko najbučnijih Južnoamerikanaca i Italijana do onih koji su trokorakom preko kvalifikacija stigli do glavnog žreba ili su ih organizatori počastili “vajld kartom”. Tu prvenstveno imam u vidu mog prijatelja Libanca Hadid Habiba (26 godina, 219 na ATP listi), koga će i danas pratiti veliki broj sunarodnika…

* * *

Prilikom prethodnih, što službeno što privatno, praćenja Australian opena obavezno bih se slikao pored jedne od pedesetak statua australijskih teniserki i tenisera koje okružuju čuveni Grand Slam Oval. Već samo ime ovog dela Melburn parka kazuje da je reč o šampionkama i šampionima koji su trijumfovali na najznačajnijim svetskim turnirima.

Moj izbor je ser Norman Bruks (1877-1966), jednom pobednik prvenstva Australije (1911.) i dva puta u Vimbldonu (1907. i 1914.), kao prvi kome je to pošlo za rukom a da nije rođen u Britaniji. Da se malo našalimo, nešto kao naš Ivan Golac koji je u jesen 1978. zaigrao za Sauthempotn kao prvi nebritanski fudbaler u Engleskoj.

“To je Novakov teča”, tako sam “objasnio” unuci Ani zašto hoću da se slikam kraj biste čoveka sa kačketom. Ser Bruks ima i šest Dejvis kup titula, a u istoriji tenisa je zapamćen i kao najstariji pobednik nekog velikog takmičenja. On je pre 101 godine, u finalu muškog dubla pobedio u paru sa Džejmsom Andersonom protiv Pata O’Hare Vuda i Džeralda Patersona kad je imao 46 godina i dva meseca.

* * *

Tu se, kao u svakoj našoj priči o tenisu, polako vraćamo na – Novaka Đokovića. Ako pobedi na ovogodišnjem Australian openu, osim što bi mu to bio 25. gren slem trofej i jubilarna stota (i brojkom: 100) ATP titula, uz sve moguće rekorde koje je već zabeležio, naš najbolji sportista svih vremena bi postao najstariji pobednik ikada na jednom od četiri najznačajnija svetska turnira (Melburn, Rolan Garos, Vilmldon i Njujork). Ako sam dobro izračunao, u nedelju 26. januara imaće 37 godina, osam meseci i četiri dana.

Time bi sa tog trona skinuo Australijanca Kena Rozvela koji je 1972. trijumfovao sa 37 godina i dva meseca. Đoković inače već drži dve takve “the oldest champion” titule, jer je imao 36 godina i samo 20 dana kad je 2023. pobedio u Parizu, da bi potom sa isto toliko godina i 111 dana postao najstariji pobedik US Opena u poslednjih 66 godina. Tačnije, u tzv. Open eri, koja se računa od 1968. kad je dozvoljeno da na teniskim turnirima učestvuju i profesionalci.

Na toj vremešnoj večitoj listi je još i Rodžer Federer koji je imao 35 godina i 11 meseci kad je 2017. godine u finalu Vimbldona pobedio Marina Čilića.

* * *

Između Australian opena i Kena Rozvela postoji još jedna “tajna veza”. Australijanac se u zvaničnim dokumentima AO vodi kao najmlađi pobednik sa 18 godina i dva meseca. Ta 1953. je ipak bila pre Open ere, u kojoj su ispod dvadesete uspeli da u Melburnu trijumfuju dvojica Šveđana, Mats Vilander (1983, 19 godina, tri meseca i šest dana) i Stefan Edberg (1985, 19, 10, 6).

Na trećem mestu je Novakov trijumf iz 2008. protiv već zaboravljenog Žo Vilfreda Conge. On je tada imao 20 godina, sedam meseci i pet dana, pa je utoliko smešnije što su prošle godine neki proglasili Janika Sinera za najmlađeg pobednika, iako je on tog dana imao 22 godine, pet meseci i 11 dana.

Što se ostalih gren slem turnira tiče, tu je apsolutni rekorder Amerikanac kineskog porekla Majkl Čeng, koji je 1989. pobedio na Roland Garosu sa 17 godina i šest meseci. U Vimbldonu je 1985. Boris Beker imao mesec dana više, dok je u Njujorku Pit Sampras 1990. trijumfovao sa 19 godina i samo 28 dana.

* * *

Tenis neki zovu “beli”, drugi “kraljevski”, za treće je to aristokratski sport, dok je za većinu jednostavno samo – tenis. Igra koja iz godine u godinu okupira milione ljudi širom sveta ne poznaje starosne granice, jer, izgleda, nikad nije prerano početi sa tenisom i nikad nije prekasno završiti!