Piše Ivan Mrđen: Novak, Melburn & Me (5)

Taj meč između Novaka Đokovića i Stefanosa Cicipasa je poslednji koji sam uživo posmatrao u “Rod Lejver areni”. Rezultat 3:0 u setovima pomalo sakriva činjenicu da je ta pobeda sa možda najviše emocija u Noletovoj karijeri, pa i u finalima Australian opena, izvojevana posle velike borbe i dva tajbreka (6:3, 7:6, 7:6).

Zbog toga sam u izveštaju sa lica mesta za naš portal napisao: “Doviđenja u sledećem ratu. Ako ga bude... Teško da će ikada više neki teniski turnir, poput upravo završenog Australian opena, biti opterećen sa toliko stvari izvan sporta. Već sledeći Rolan Garos nosiće, nadajmo se, samo naboj poslednji Rafin ili “jedan plus” Novakov… Valjda će se, posle Australije, opet govoriti doviđenja u sledećem setu.”

“Stvari izvan sporta” su poznati događaji oko zabrane ne samo učešća Novaka Đokovića na AO 2022. već i njegovog hapšenja i proterivanja posle čitavog niza kontradiktaornih odluka što samih organizatora što australijskih vlasti.

Ne bih da upadnem u zamku tzv. patrijotskog naduvavanja pobeda sportista sa čijim životima nas povremeno ukrsti činjenica da imamo pasoše sa grbom iste države. Sam Novak je dan posle svoje desete jubilarne pobede na AO rekao da ponekad nije svestan koliko njegove pobede znače tako velikom broju ljudi i da ima puno respekta za rekordan broj posetilaca koji su taj finalni meč pratili na Garden skveru, ispred “Rod Lejver arene”.

Tu sam proveo najveći deo te slavljeničke večeri, jer kad su otišli Cicipasovi navijači videlo se da je najveći deo pomenute “rekordne posete” ostvaren baš zbog nikad veće podrške koju je Novak Đoković imao od strane svojih sunarodnika.

Pandemija zbog korona virusa bila je u mnogo većem jeku početkom 2021. godine, ali tada od učesnika turnira nije zahtevana potvrda o vakcinaciji. U takvim uslovima Novak Đoković je po deveti put podigao pobednički pehar, savladavši u finalu Danila Medvedeva (7:5, 6:2, 6:2).

Za taj turnir, održan od 8. do 21. februara 2021. godine, broj posetilaca je prvo ograničen na 30.000 dnevno, ali je stvarna poseta bila mnogo manja (svega 98.512 u prvih deset dana). Vlada države Viktorija je 12. februara proglasila petodnevni lockdown i ostanak kod kuće sa početkom u 23:59.

Tako se dogodilo da je večernji meč trećeg kola između Novaka Đokovića i Amerikanca Tejlora Frica, koji je igran u čak pet setova, prekinut pola sata pre ponoći kako bi gledaoci napustili tribine.

U poslednja četiri dana ukupan broj gledalaca je ograničen na 7.477, tako da je to Đokovićevo finale praktično prošlo bez navijača u Garden parku.

* * *

U noći kad je Đoković za sva vremena overio svoju dominaciju potražio sam na sedištima odmah iza njegove lože moju prijateljicu Mariju Jevtić, da bih joj poklonio obećani primerak knjige “Sa mnom više nema šale”, u kojoj je objavljena zanimljiva priča sa Australian opena 2020. godine.

Na sajtu “Blica”, odmah posle finala AO kad je Đoković savladao Dominika Tima objavljena je kratka priča o “nepoznatom klincu u pratnji prelepe plavuše”, čije je navijanje za i nerviranje zbog Novaka Đokovića privuklo opštu pažnju.

Odmah sam prepoznao tada 13-godišnjeg Luku Jevtića, koga sam prvi put posmatrao tri godine ranije na utakmici dečaka iz u Melburnu veoma ugledne FTS 05 Soker akademije, na koju sam otišao zbog Petra Anđelkovića, mlađeg sina mojih prijatelja Vesne i Vlade.

U Novakovoj loži, i u polufinalu protiv Federera i u finalu protiv Tima, Luka i njegova mama Marija našli su se zbog dugogodišnjeg prijateljstva njegovog oca Dragana sa porodicom Đoković, još iz dana kad je aktuelni svetski broj jedan tek kročio na stazu svetske slave. Novak je više puta bio gost Jevtićevih, pa je zapamćeno da su jednom zajedno bili na fudbalskoj utakmici ovdašnjeg veoma popularnog kluba Melburn Viktori.

Ovaj poznati sportski menadžer, koji je, na žalost, preminuo 2016. godine, doveo je u Australiju mnogo naših sportista, između ostalih i Miloša Ninkovića (nekadašnjeg fudbalera Čukaričkog, Dinama iz Kieva i Crvene zvezde, 28 puta reprezentativca Srbije), koji je godinama, uglavnom kao član Sidneja, bio jedan od najboljih igrača A-lige.

U Lukinom klubu uspomenu na Dragana Jevtića čuvaju tako što su nastavili njegovu akciju da sve kopačke koje Luki i njegovim drugarima brzo postanu tesne sakupe i pošalju vršnjacima u nekom lošije stojećem klubu u Srbiji i na Kosovu.

Dva dana posle finala otišao sam na trening FTS 05 Soker akademije da bih slikao Luku i Petra, inače nerazdvojne drugare, pa sam upitao i gospođu Jevtić da se slika sa momcima, a ona mi je uz osmeh odgovorila: “Neka, lepše mi je da ostanem misteriozna lepotica!”

Ako nije najmlađi pobednik nekog GS turnira, Novak Đoković će već ove godine imati šansu da, uz sve ostalo, u istoriju uđe kao čovek kome je to uspelo sa najviše godina, meseci i dana. Istini za volju, ako se to dogodi već na Rolan Garosu biće samo tridesetak dana mlađi od Australijanca Kena Rozvela, koji je 1972. trijumfovao na Australian openu sa 37 godina i 55 dana. Već na Vimbldonu i kasnije US openu bi mu pripala i ta titula na listi večnosti.

A onda, ko zna, možda i taj rekord pomeri u januaru 2025. kad ću, kako sada stvari stoje, sigurno biti u Melburnu i, nadam se, kao specijalni izveštač pratiti Australian open.