Sasvim slučajno je prvog dana juna, koji se obeležava kao Međunarodni dan roditeljstva, objavljena i vest o predlogu da jedna napuštena i oronula zgrada u Peći bude eksproprisana, a zatim proglašena za muzej koji će se zvati "Muzej istine".
Istina je jedino što već skoro četvrt veka žele roditelji Zorana Stanojevića (18), Ivana Radevića (24), Ivana Obradovića (15), Vukote Gvozdenovića (16), Svetislava Ristića (18) i Dragana Trifunovića (18). Brojke u zagradama označavaju životne stepenike, sa kojih su 14. decembra 1998. poslati u smrt besomučnim rafalima dvojice maskiranih napadača, dok su mirno sedeli u tom objektu, u kome je tada bio kafić „Panda“.
Punih petnaest godina su i roditelji nesretnih mladića živeli u uverenju da su taj zločin počinili pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, kao odmazdu za stradanje četrdesetak svojih saboraca. A onda je tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti u emisiji „Teška reč“ na televiziji za ružičastu stvarnost rekao: “Zločin u ‘Pandi’ nisu počinili Albanci kako smo to do sada verovali. Javnost će biti zgrožena kada se bude otkrila istina”.
Ovdašnja javnost sa pamćenjem ne dužim od dva televizijska dnevnika nije ni primetila da ta istina nije nikad ni otkrivena, ni saopštena. I ovo najnovije podsećanje na masakr u “Pandi”, više za lokalnu političku upotrebu nego u službi pravde i istine, pripada nizu različitih manipulacija, kojima je od početka ovaj zločin objašnjavan, korišćen u propagandne svrhe, zabašurivan, pa opet izvlačen radi jeftinih političkih poena ili odbranu pred sudom…
Možda i zbog naslova priloga Radija Slobodna Evropa neposredno posle pomenute izjave: “Slučaj ‘Panda’: Tamo gde DB ubija, ne vodi se istraga”.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar