Na današnji dan pre deset godina na beogradskom Novom groblju oprostili smo se od našeg kolege i prijatelja Miroljuba Nikolića (1949-2013), poznatijeg po nadimku Šer.
Najveći deo karijere proveo je u Politici Ekspres i izdavačkoj kući Jež, gde je bio saradnik i pokretač više listova i revija. U Ekspresu je svojevremeno osmislio TV Antenu, prvi televizijski dodatak u dnevnim novinama na ovim prostorima, sarađivao je u Radio Beogradu, Dugi, Reporteru i Tin magazinu, a za predstavu koju je po njegovom scenariju uradilo pozorište Simonida 1978. godine dobio je Vukovu nagradu.
Umro je 3. januara 2013. posle duže bolesti, pa sam očekivao tog i nekoliko narednih dana da se pojavi makar protokolarna vest, uobičajena kad nas napusti neko od kolega i sa daleko manjim tragom u ovdašnjem žurnalizmu, ali to se nije dogodilo. Nedavno me je njegova sestra, gospođa Milena Bajagić podsetila da sam to učinio jedino ja u svojoj kolumni, pa me zamolila da na tužnu godišnjicu ponovim komentar, objavljen na dan njegove sahrane:
„Šer je mnogo toga uradio pre Gugla, a umro je u vreme kad smo oguglali na sve. Bio je nezavistan novinar u vreme kad su svi bili samo novinari, kad se nismo delili na „nezavisne“ i „one druge“. Imao je, ruku na srce, i tu nesreću da su s njim mnogi više pili nego što su bili spremni da mu budu istinski prijatelji“.
Tom prilikom nisam, iz razumljivih razloga, pomenuo nekoliko detalja iz njegovog burnog života, kakav je svakako podatak da se više od godinu dana zabavljao sa poznatom manekenkom Slavicom Radić, koja se kasnije udala za vlasnika Formule 1 Berija Eklstona. Nadam se da se sada neće naljutiti njegova supruga Sanja, devojačko Divac, jer sam siguran da ona ima milion boljih ”dokaza” za tvrdnju da je Šer bio pravi šmeker…
Pročitajte još:
Poslednji put sam ga video kad smo se nekoliko meseci ranije okupili u restoranu Palilula povodom tužne vesti da je preminuo naš kolega i prijatelj Srđan Radulović (1957-2012). Tada smo se prisetili kako su se Srki i Zoran Nikolić petkom, kad bi Zozon završio svoju stranu H-umor, odlazili na piće u Polet (redakcija Blica je tada bila u Beograđanki). Vremenom smo im se pridružili Slaviša Lekić (1959-2021), Cvijetin Milivojević, Boro Soleša, Šer i ja, pa smo se kolektivno preselili u „Arilje“, gde bi povremeno naišao i Šerov najbolji drug, kolega Predrag Mihajlović poznat i po nadimku Psiho…
Kad je zatvorena ova poznata beogradska kafana, druženja petkom nastavili smo u Klubu Sokoj u Mišarskoj ulici. Tamo smo se nazvali „sedam sekretara Sokoja“, pa smo se tako i potpisali ispod čitulje u Politici: „Srki, kad si već gore, nađi neku dobru birtiju i rezerviši jedan astal za sve nas!“
Za sebe, lično, ne mislim da sam sa Šerom više sedeo po kafanama nego što sam mu bio dobar prijatelj, jer sam, kao urednik, veoma često objavljivao njegove tekstove, kad to niko drugi nije hteo da (mu) učini.
Takva je i priča o intervjuu koji je Miroljub uradio krajem 2008. godine sa Ljubomirom Škorićem, večitim predsednikom raznih lutrijskih komisija. U to vreme je Srbiju tresla „lotomanija“ u očekivanju do tada rekordnog dobitka od 2,7 miliona evra. Njih dvojica su bili komšije u Žarkovu, pa su razgovor, objavljen u novogodišnjem broju Blica pod naslovom „Sedmicu je nemoguće namestiti“, obavili još početkom decembra.
Na Miroljubovo logično pitanje šta ako u međuvremenu ipak bude izvučena „sedmica“, Ljubomir je lakonski odgovorio: „Ne brini, neće!“
Šer je u našoj kući bio rado viđen gost, posebno na slavljima povodom rođenja i rođendana Mirinih i mojih unučića. Kod njega, tamo u Žarkovu, bili smo u utorak 21. aprila 2009. godine već pomenuti Zozon Nikolić, Dušan Vujanić, Dragomir Gale Janković i ja, da ga ispratimo u Matarušku banju na oporavak posle operacije kuka. Tačan datum znam, jer sam dva dana kasnije objavio sledeći komentar:
„Kad ste tu negde pred šezdesetim rođendanom, kao moj prijatelj i kolega Miroljub Nikolić Šer, pa vam na ispraćaj u banju dođu četvorica prijatelja, možete da se smatrate sretnim čovekom. Problem nas prisutnih je ono što je u sred okršaja sa prijepoljskim sirom, mladom jagnjetinom i odličnim vinom iz Rajačkih pimnica izgovorio Gale:
„A sad svi na svoje terapije!“
Ironija sudbine je da je legendarni Dragomir Janković, koga sam tog popodneva zaista odvezao na terapiju kod jednog izvikanog beogradskog doktora (na poslednjim izborima i kandidata za gradonačelnika Beograda) iznenada preminuo desetak dana kasnije sa nepunih 55 godina.
**********************************
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar