Onima koji slave želim sve najbolje u Novoj godini!
Ovog puta nije reč o već izlizanoj podeli na “njihov” i “naš” kalendar, već o mnogo dubljoj diferencijaciji na one, sve malobrojnije, koji da mogu se provesele i one kojima se večeras neće desiti ništa naročito. Ako ne računamo komšije sa petardama…
Zbog tih morona sam zaista srećan što ovih dana nisam u Beogradu, jer znam da ni ove godine neće biti nikakve vajde od apela tipa “umesto petardi kupi hranu za psa lutalicu”. I inače me nervira to što se oko novogodišnjih praznika više govori o ugroženosti kućnih ljubimaca (mada je alarmantan podatak da ih više od pet hiljada svake godine ugine zbog posledica srčanog udara, izazvanog opštenarodnim prangijanjem) nego o ljudima koji su primorani da to trpe od Svetog Nikole do Svetog Vasilija. Ne samo stariji, bolesni i deca…
Kao i obično, najviše pirotehnike biće ispucano na tzv. organizovanim dočecima… U Beogradu ove godine imate dva takva hepeninga, jedan u organizaciji bezveznog gradonačelnika, drugi u slavu još malo pa doživotnog predsednika svega ovoga. Kakvi pokrovitelji, takve i “zvezde muzičkog programa”, s jedne strane Žera, Gazda Paja, Nući & Vojaž i Teodora Džehverović, s druge Marko Luis, Jelena Tomašević i neizbežni Željko Joksimović. Ispred Doma Narodne skupštine tek da se nešto desi, a tamo dole, kod “novog simbola Beograda” dosad neviđena pirotehnika, laseri, vatropadi sa mostova…
PROČITAJTE JOŠ
Imam sa ove pristojne udaljenosti utisak da se ovog puta taj spektakl organizuje više za domaću publiku, baš kao što je već uobičajeno da sve u naprednjačkoj režiji ima dva lica. Jedno za televizije za ružičastu stvarnost i aktuelnu sreću, drugo za sve one iz belog sveta, koji još misle da se u Beogradu događa nešto važno.
U tom smislu nije beznačajan podatak da je juče, dan uoči Nove godine, na popularnoj platformi “Airbnb” u ponudi bilo više od četiri stotine stanova, uglavnom u centru Beograda. Ako je centar još tamo gde ja mislim da jeste, pošto je više nego uočljivo da se forsira reka… Pa, šta košta da košta!
Nema veze što su u “Beogradu na vodi” lepe jedino zgrade hotela “Bristol”, Geozavoda i nekadašnje Glavne železničke stanice, što bi rek’o moj prijatelj Radivoje “Lale” Bojičić. Koji je uoči Nove godine, uz pomoć Tantala, Sizifa i Slobodana Filipovića, plus Jasmina Bukva i sedamdeset razbojnika koji pišu i crtaju za svoju dušu, pripremio i poslao na “bolje kioske” još jedan trobroj “Ježa”.
Iz tog izdanja prepisujem i aforizam Milena Milivojevića, koji se sjajno uklapa na moju tezu o novogodišnjoj društvenoj podeli: “Ovde se živi sve bolje. Ali samo gore.”
Tu je i Perica Jokić, koji zna da će JMPDP*, dok sa svoje kule bude gledao svoj spektakl, pomisliti: “Ljudi se dele na nebitne i one koji me obožavaju.” A Goran Ivanković bi dodao: “Zbog njegove ludosti, ovde niko neće ostati pametan!”
I za kraj jedan mog prijatelja Ninusa Nestorovića. Nije baš na nivou njegovih antologijskih, ali je prilika da na taj način odjavimo minulu godinu u kojoj je carinik iz Novog Sada “konfiskovao” sve važnije nagrade i priznanja za ovu vrstu književnosti: “Mi i od pakla umemo da naprvimo raj. Samo ubacimo televizor!”
A kad to nije dovoljno, dodamo vatromet i Željka Joksimovića!
*Još malo pa doživotni predsednik! Ne slučajno, podseća na skraćenicu za Jugoslovensko dramsko pozorište, samo bez Jugoslavije!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar