Jedno od pitanja koje se neminovno postavlja, i kad je aktuelni “majski prevrat” bio u uzlaznoj fazi, i sad kad mu prete sve objektivne (leto, odmori, raspust…) i subjektivne opasnosti (bezidejnost, odsustvo jakih ličnosti, jalovo ponavljanje istih oblika “neposlušnosti”) glasilo je: Ko umesto Vučića?
Odmah da kažem da potpuno podržavam moje prijatelje sa Fejsbuk stranice “Odbranimo reke Stare planine”, koji na to pitanje odgovaraju: “Ustav, institucije, zakoni, vladavina prava i slobode!”
Nešto slično je ovih dana u zapaženom razgovoru za naš portal rekao i Borislav Novaković, potpredsednik Narodne stranke: “Ne bi valjalo da ode Vučić personalno, a ostane ‘vučićizam’ kao grozna praksa koja je suspendovala i zakon i institucije i svela državu na volju i zlovolju jednog čoveka.”
Nije slučajno što zbivanja baš u toj stranci pomno prate na obe strane ovdašnjih dubokih političkih rovova. Iako nisu zaboravljeni ni nepružanje podrške tadašnjem potpredsedniku NS Zdravku Ponošu kao zajedničkom kandidatu “ujedinjene” demokratske opozicije na lanjskim predsedničkim izborima, ni brzopotezno odvajanje narodnjačkih poslanika i odbornika u posebne klubove, ni jalovo koketiranje njihovog aktuelnog predsednika sa Srpskom pravoslavnom crkvom, čime se njen vrh alimentira za odsustvo bilo kakve podrške građanskim protestima (što je ovih dana nagrađeno novom donacijom vlasti)…
PROČITAJTE JOŠ
Problem je što se u sve to nekako ne uklapa potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić, jedan od najagilnijih i, sa ove strane provalije, daleko najpopularnijih političara. O tome je u pomenutom intervjuu govorio i Novaković:
“On je u godinama koje su ostale iza nas stasao u jednog od najuticajnijih poslanika u parlamentu Srbije, ali i jednog od najprepoznatljivijih opozicionih političara. Iako nije formalni, on je faktički lider Narodne stranke. Jer, liderstvo ne donosi funkcija koju obavljate nego podrška koju imate u narodu. Napokon, i ne manje važno, opoziciji su potrebne nove ličnosti koje nemaju narcisoidan, sebičan i hijerarhijski doživljaj politike. Utoliko bi izbor Miroslava Aleksića za predsednika Narodne stranke otvorio mogućnost skladnijeg i šireg opozicionog okupljanja, koje realno može da ugrozi Vučićevu vlast.”
Sasvim je razumljivo da, kao i obično, ima i potpuno suprotnih razmišljanja. Takva je, na primer, objava lika koji tvituzje pod firmom “Hibrid Drako genetika”: “Zašto svi ističu Mikija Aleksića kao nekoga ko je najglasniji protiv vlasti i ko treba da predstavlja opoziciju. Ja se ne slažem sa time. Mislim da je Radomir Lazović više zaslužan za to mesto od Jeremićevog pulena i harmonikaša. Zajebite više sa tim ljudima iz ‘naroda’.”
Bilo kako bilo, samo sa potpuno novim liderima je mnogo realnija neka “buduća vlast” u kojoj bi, kako je nedavno napisao moj prijatelj Branislav Novčić, osim pomenutih Aleksića i Lazovića, bili i Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije, bivša rektorka Beogradskog univerziteta Ivana Popović, Zdravko Ponoš, profesor Miodrag Zec, Ljubica Gojgić, Marinika Tepić, Zoran Panović, Božo Prelević, Savo Manojlović…
Neko je ispod ove objave dodao: “I Pavle Grbović”. Slično je razmišljao i moj prijatelj iz Šapca Vladan Ćosić, koji je uoči “najvećeg mitinga u istoriji” napisao da je “Amerika digla ruke od barabe i vrlo brzo će mu naći zamenu”:
“Sa novcem koji je već odobren za ‘demokratizaciju’ medija i gušenje medijskog monopola u Srbiji, Amerika će definitivno zakucati poslednji ekser u sanduk na čijem poklopcu će biti njegova slika. Doduše, u celoj priči nedostaje novi Vojislav Koštunica, novi Srđa Popović i novi Otpor, ali para vrti gde burgija neće, te će i ovu rupu izvrteti vrlo brzo. A dotle, neka se spremi, neka se spremi… Pavle Grbović!”
Tom prilikom sam mom prijatelju poslao komentar: “Nemam ništa protiv da to bude i lik pomenut na kraju. Bilo ko, ako je sad glavno MI ili ON. A sutra, MI možemo da kažemo, ‘dečko ‘ajde oladi’… Nikad više, nikad više ovakva uzurpacija svega što predstavlja društvo!”
Na to je reagovao Vladimir Terzić, advokat iz Beograda, koji lideru Pokreta slobodnih građana i još nekim opozicionim političarima zamera što su u jeku protesta protiv nasilja otišli kod američkog ambasadora. Tim pre ako je “taj ambasador dan ranije izjavio da je Vučićeva Srbija demokratska, jer niko ne ubija novinare ispred kućnog praga, što je veoma problematična izjava, sa čime se verovatno ne slaže ni zvanična administracija te države”.
Markentinški bard, moj prijatelj iz stvarnog života Ivan Žozef Lončar, baš tim povodom je napravio dosta bolnu analizu stanja na opozicionoj sceni:
“Ljudi i sa najmanjom greškom u životu su politički gubitnici. Na njihovim propustima, nedoslednostima, ‘greškama u koracima’, poentiraće isključivo sadašnja vlast. Uz lično poštovanje prema njegovoj radnoj prošlosti, Dragan Đilas mora da shvati da je politički gubitnik. To isto važi i za Vuka Jeremića, sa nizom grešaka u prošlosti, pojedinih i sa sumnjivih granica morala. Ni uvaženi general Zdravko Ponoš nema šta da traži u finalnoj priči. O Bošku Obradoviću, Milošu Jovanoviću, ‘poksovcima’… da ne trošimo reči.
Subjekti na fotografiji sa američkim ambasadorom, pod grbom SAD, takođe su gubitnici na današnjoj političkoj sceni. Ni zaklinjanje u Evropsku uniju danas nije dobitna kombinacija. Vreme je za akciju sa jasnim i ostvarljivim ciljevima koje će građani Srbije razumeti!”
Advokat Terzić smatra da “nezadovoljstvo ljudi prevazilazi stranačke okvire”, te da na proteste “dolazi najveći broj ljudi koji nije zadovoljan ni vlašću ni opozicijom”:
“Dolaze i oni koji su glasali za tzv. ‘državotvornu opoziciju’, bez obzira što lideri tih stranaka nisu pozvali na protest. Dolaze i neki koji su iz raznih razloga glasali za Srpsku naprednu stranku, što je dobro. Jednostavno, dolaze ljudi koji žele promene, koji ne pristaju na privatizaciju države od strane male interesne krimi grupe, samo žele normalnost i elementarno poštovanje zakona.
Zato, ne ložite se na političke dramosere, glasajte za onoga ko vam obeća nezavisnog državnog tužioca, sa neograničenim ovlašćenjima, koji ne zavisi od izvršne i zakonodavne vlasti, koji može da uhapsi (inicira pritvor) predsednika, premijera ili ministara, bez bojazni!”
I naša sugrađanka Biljana Božović smatra da “99 odsto ljudi koji šetaju petkom ili subotom nisu ni za vlast ni za opoziciju”. I dodaje: “Dosta im je svega. Bahatosti, neodgovornosti, sebičluka i bezobrazluka u sve tri kolone, jer to ubija. Mi samo hoćemo da živimo normalno i da nas više niko ne ubija. Neka vlada ko god hoće i državom i crkvom. Ovih dana svi su se pokazali.”
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
Tako se paralelno javljaju dva veoma ozbijna pitanja. Jedno je “mi ili on”, zasnovano na uverenju da je pravi smisao svih zahteva učesnika protesta “Srbija protiv nasilja”, ali i delovanja opozicionih političkih subjekata, sadržan u samo dve reči: “Vučiću, odlazi!”
Drugo je “mi ili oni”, jer je stanje u Srbiji takvo da posle svega nema šanse da svi ostanu na svojim mestima, kako u vlasti tako i u opoziciji!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare