0
Često čujem kako za nekoga kažu da je “patološki lažov”. U ovo predizborno vreme, kad nam sa svih strana poručuju kako su baš oni dobri i pošteni, o političkim protivnicima se uglavnom govori kao o notornim lažovima. A onda se to “dokazuje” izmišljotinama i besmislicama, što ukupnu količinu laži i obmana neprestano uvećava…
Medicina kaže da osobe koje su patološki lažovi najčešće nisu svesne svojih laži; oni egzistiraju u nekom svom izmišljenom svetu, i sami veruju da je ono što govore, odnosno lažu, istina.
Zato patološko laganje još nije svrstano u mentalne bolesti i nema odgovarajuću šifru, ali se svakako radi o obrascu poremećenog ponašanja koji obično u pozadini ima neke druge poremećaje. Patološki lažovi, dakle, lažu bez nekog zdravog objašnjenja ili logike koji bi mogli njihovo takvo ponašanje da opravdaju.
Patološki lažov je osoba koja ima neprekidnu i nekontrolisanu naviku da laže, vara i manipuliše. Sitne, „bele“ ali i ozbiljnije svakodnevne laži su, nažalost, opštom erozijom morala postale nešto uobičajeno, ali ima nešto što patološke lažove izdvaja.
Najopasniji su kad patološko laganje preraste u tzv. kompulzivno laganje. Psiholozi kažu da kompulzivni lažovi takođe lažu bez razloga – samo iz navike. Oni imaju potrebu da u svojim performansima laganja preteruju, skloni su ulapšavanju stvari i predstavljanju sebe u što boljem svetlu. Govore ono za šta znaju da ljudi žele da čuju, žele da im se dopadnu, i u tome, na žalost, i uspevaju.
Međutim, oni su, za razliku od patoloških lažova, svesni svojih laži. Kad shvate da su im laži „provaljene“, oni prestaju sa tom pričom i prelaze na novu.
Biti patološki lažov znači živeti tako, i neprekidno iznositi neistinite činjenice bez ikakve kontrole. Osnovno je, zapravo, usvajanje takvog obrasca ponašanja kao normalnog i svakodnevnog.
Kako da prepoznamo patološkog lažova? Evo najčešćih stvari i situacija koje patološki lažovi svakodnevno priređuju svom okruženju: izmišljaju nemoguće priče, stalno unapređuju sposobnost ubeđivanja, ne pokazuju grižu savesti niti kajanje za bilo šta što urade ili kažu, izdižu sebe i prikazuju kao najbolje, bezgrešne i superiorne ljude bez mana, apsolutno veruju u svoje laži, nikad, ili retko ispunjavaju svoja obećanja, ne priznaju postojanje problema čak i kada im ukažete da znate da to što govore nije istina…
Pri tome neprestano glume žrtvu, nemaju empatiju, ne mogu da ostvare bliske odnose u dugoročnom periodu, nemaju prijatelje… Pokazalo se takođe da patološko laganje može da bude i simptom nekih drugih poremećaja mentalnog zdravlja kakvi su poremećaji ličnosti (narcisoidni, granični, psihopatija), bolesti zavisnosti (alkohol, droga, kocka), pojačana agresivnost…
* * *
Ako znate nekog takvog najsigurnije je da mu okrenete leđa. Ignorisanje nije dovoljno, jer će oni nastojati da vas pridobiju uvek novim metodama i novim sredstvima. Treba ih jednostavno odstraniti iz sopstvenog života i svesti na ono što su uvek bili – obični lažovi!
P.S. Za ovaj komentar koristio sam podatke iz stručnog teksta moje prijateljice Marijane Rajić, objavljenog na portalu eklinika.