Piše Ivan Milićević: Gora cena ministarskih egzibicija Tome del Mone

Isprovociran, navodno, upravo saopštenjem JTOK, u čijim je pojedinim redovima nesporno prepoznao i svoju malenkost, Momirović je rešio da prekine ćutanje i to tako što je na svim društvenim mrežama objavio fotografije svojih unapred otkucanih izjava, naslovljenih sa „saopštenje za štampu“. Vaistinu, poprilično konfuznih, gotovo logorejičnih tokova nesvesti, iz koje neprekidno provejava latentna histerija i vaskolika neartikulacija…

Koncept koji više liči na autorsko delo kakvog lošeg advokata po službenoj dužnosti, nego li na ispovest nevino utamničenog i okrivljenog bivšeg ministra, koji pod teretom svog gležnja s nanogvicom, sebi postavlja samo jedno pitanje – šta mi je sve ovo uopšte trebalo?

Ali ne… Startno polupana percepcija „tužnjikavog pogleda“ dosegla je pak, neslućene granice izvitoperenosti.

„Najnovije saopštenje JTOK, kojim se postupak namerno prenosi u sferu javnosti uz iznošnje lažnih tvdnji i grubo kršenje moje pretpostavke nevinosti, predstavlja čin ozbiljnog narušavanja pravnog poretka“, reče bez blama kraljević Tomislav del Mona, očigledno verujući da postupak koji se odnosi na pogibiju 16 nevinih duša treba da bude u nekakvoj sferi apsolutne tajnosti.

Kako to JTOK krši njegovu pretpostavku nevinosti u saopštenju u kom čak nije ni pomenut, kraljević del Mona ispustio je da precizira, čime je svoju krasnu misao učinio u potpunosti neosnovanom.

„Do danas je saslušano 63 svedoka. Nijedan od njih nije izjavio da me poznaje, niti da je bio svedok bilo kakvog krivičnog dela koje mi se stavlja na teret“, nastavio je Momirović da briljira u svojoj percepciji svedoka u nekom postupku, što je dodatno potresno ako se ima u vidu da je i sam diplomirani pravnik. Niti bilo koji svedok mora da poznaje njega, a ponajmanje da svedoči krivičnom delu.

„U prvih 55 dana postupka nije sprovedena nijedna istražna radnja. Nije saslušan ni jedan jedini svedok. Nisam imao pristup spisima predmeta niti čak krivičnoj prijavi. Za sve to vreme nalazio sam se u zatvorskim, a potom i u kućnom pritvoru“, zapažanja su kojima je Momirović nastavljao da opisuje sopstveno neznanje iz oblasti Krivično-procesnog prava, zaboravljajući na jednog od svojih saboraca sa krivične prijave, zbog čijih je „postoperativnih tokova“(u bolnici u marinkovoj bari), istraga nesporno višednevno šlajfovala.

„Iznos od 115 miliona evra, koji je tužilaštvo iznelo u javnost kao navodnu štetu, nije rezultat nikakvog veštačenja, već izmišljotina“…

Brate...

„Krivična prijava protiv mene nije podneta od strane nekakave ’radne grupe’“...

Niko to nije ni rekao, a nije i da je preterano bitno ko je prijavu podneo. Bitno je da je „radna grupa“ izbrojala onih 115 miliona dolara, a potom nestala po spoljnoj naredbi i onemogućila dalju istragu. Ko zna na kom cehu bi se završila.

„Postupak koji se vodi protiv mene i ostalih pred JTOK nema nikakve veze sa tragičnim padom nadstrešnice u Novom Sadu“…

Naravno da ima, nadstrešnica nije pala od zemljotresa, već nakon što je rekonstruisana. Fatalna korozija zatega nastupila je nakon rekonstrukcije, hidroizolacije krova, koja je rađena, u decembru, po kiši i snegu…

„Meni se konkretno stavlja na teret potpisivanje Aneksa i Komercijalnog ugovora za izgradnju brze pruge, koji sam potpisao 2021. godine“…

Konačno, kraljeviću Tomislave, dođosmo do suštine. Do odgovornosti po mestu položaja. Položaj kom si srljao iz ko zna kakvih pobuda i ličnmih fobija. Odgovornost po tom ministarskom  položaju ti je i okovala taj gležanj.

Ali šta to uopšte beše odgovornost?

Gde se dede odgovornost čoveka koji sebe samog dovede u situaciju da prihvati da bude ministar nekakve građevine i infrastrukture, a da u najmanju ruku nije građevinski inženjer?

Šta jedan školovani pravnik (bez obzira na skromno iskazano znanje) i naslednik roditeljske imperije uopšte traži u političkom brlogu organizovane kriminalne radikalske grupe?

Gde je odgovornost prema sebi samom i gde se dede lično dostojanstvo čoveka koji pristaje da proždire parizer i pripoveda o sitosti od dva komada jaja?

I zaista, koji tačno roditelj na ovom svetu, ovakvog naslednika, sa svim njegovim dokazanim talentima, sklonostima i kapacitetima - ne bi dali u državnu službu? Da im ne upropasti privatnu. ..

A ta igrica, vazda je bila jedna od skupljih.

Sada košta malo pritvora…

A možda će i mnogo zatvora...