Ne prođe ni nedelju dana, a da se negde ne pojavi vest kako ogroman broj anketiranih Japanaca traži od svoje vlade da otkaže održavanje Olimpijskih igara u Tokiju. Obrazloženje tog zahteva uglavom je u vezi sa potencijalnim posledicama pandemije i rukovodi se predostrožnošću koja bi trebalo da bude primenjena baš na taj način. Dakle, pritisak na gradsku i državnu vlast ima jasan cilj. Da ih natera da zvanično odustanu od organizacije Olimpijskih igara.
Sa druge strane, ne tako agresivno i ne u intervalima od po manje od nedelju dana, „opskrbljuju“ nas informacijama da je tek oko dva odsto Japanaca pristalo da se vakciniše. Mizeran odziv svakako, bar kada je u pitanju jedna tehnološki i obrazovno izuzetno razvijena zemlja.
Rekli bismo, nešto je ovde u žestokom neskaldu.
PROČITAJTE JOŠ
Na osnovu rezultata anketa urađenih u Tokiju, imamo procenu da je blizu osamdeset odsto žitelja glavnog grada Japana protiv održavanja Olimpiskih igara, jer se plaše pandemije i „uvezenih“ sorti virusa, a onda stiže i šok-podatak da ti nazovi plašljivci beže od vakcina ko đavo od krsta.
Nikako se ne podudaraju ove dve grupe, inače najčešće plasiranih vesti u vezi sa Olimpijskim igrama. A, to su insistiranje na otkazivanju igara, zbog ugrožavanja zdravlja stanovništva, najpre u Tokiju, a kasnije u čitavom Japanu i slaba „izlasnost“ u akciji masovnog vakcinisanja.
Ako je ta medijska borba sinhronizovana, onda bi trebalo pronaći najmanji zajednički interes koji spaja dve zaraćene strane, u sukobu. Zaštita Japanaca od pandemije i njenih „recidiva“ moglo bi da bude jedno od rešenje zagonetke o interesu, a drugo? Pa, šta drugo nego novac.
Kada bi malo inteligentnije bila vođena priča o „antigrašima“, onda bi, uz rezultat anketa koje tvrde da je ogromna većina Japanaca protiv održavanja Olimpijskih igara u ovakvim uslovima, trebalo da ide i podatak o broju anketiranih. Ali, tekstove o nazovi nezadovoljstvu Japanaca, uglavnom ili nikako, ne prate takve informacije. Potrudio sam se da pronađem bar neki merodavan pokazatelj o broju ispitanih i jedva nekako došao do njega. A, najprecizniji i što je najvažnije zvanično potvrđen podatak kaže da broj anketiranih ne prelazi 350 hiljada. Znajući da Tokio ima oko 14 miliona stanovnika (jezgro grada), ovu brojku od 350 hiljada ne možemo da prihvatimo kao reprezentativan uzorak i ne bi je trebalo tretirati drukčije nego kao medijsko talasanje.
Možemo o Japancima da mislimo šta god hoćemo, ali da su beznadežno lakoverni, to ne ide. Dobro znaju, koliko ih je za, koliko protiv organizovanja Olimpijskih igara, a dokaz da se nisu uplašili sportista koji bi posetili Tokio i tu „posadili“ raznorazne viruse, jeste podatak o procentu vakcinisanih u Japanu.
Šta to onda tera jedne, druge ili treće, da nas dva meseca pre zvaničnog početka Olimpijskih igara drže u neizvesnosti i stalno vrte ove dve kontradiktorne priče? O Japancima koji neće Igre i Japancima koji neće vakcine. I, što je u suštini i najinteresantnije, drže tenziju tako vešto da imamo utisak kako u svakom trenutku vlada Japana može da otkaže takmičenja i još jednom sportski svet liši Olimpijskih igara.
Normalno je da se čovek zapita, zašto to rade?
Pomenuo sam neke zajedničke interese i u tom smislu pare. One, izgleda, i u ovom slučaju igraju najveću ulogu. Sve liči na okolnosti u kojima zainteresovane strane, nameračene da se „ogrebu“ o kolač vredan oko 15 milijardi dolara, još nisu zatvorile svoje finansijske konstrukcije i svaka gura svoju priču.
Logično je, ne kažem i jedino tačno, razmišljati i na ovaj način. Oni koji forsiraju navodno nezadovoljstvo stanovnika japanskih gradova (posebno Tokija), najverovatnije su ljuti na japansku vlast što nije uspela da vakciniše više od dva odsto stanovništva i tako im upropastila dobit od ko zna koliko stotina miliona dolara. Moguće, zar ne?
Ne zaboravimo ni one, kojima je Japan ispostavio račune za novu cenu koštanja Olimpijskih igara. Reakcija japanske vlade, takođe bi mogla da bude protimačena kao logična. Bez gostiju iz inostranstva, sa redukovanim brojem domaćih gledalaca u odnosu na prvobitnu procenu i uvećanim izdacima za dodatnu opremu i ljude koji će brinuti o bezbednosti u situaciji pandemije, drastično je umanjena predviđena dobit, te je samim tim „bruto“ cena koštanja organizacije Olimpijskih igara skočila. Možda neko (Vlada Japana) pokušava da sanira gubitak? Dovoljno je da čelnici Međunarodnog Olimpijskog Komiteta (MOK), nisu u stanju, ili naprosto neće da obezbede sredstva koja Japan traži i eto konflikta.
Jeste ovo što mi je palo na pamet pomalo uličarska verzija gledanja na stvari, ali nije besmislena. A, ide ovako. Dok nam ne uplatite onu razliku u lovi, koja je nastala bez naše krivice, a napravila nam je gubitke, imaćemo u rezervi opciju da otkažemo Igre, makar u poslednjem trenutku.
Što da ne? Deluje kao „igranka“, ali ne zaboravimo da su velike pare u igri. Uostalom to se već desilo prošle godine, kada su svi mislili da su otkazivanje, ili odlaganje samo pretnje praznom puškom.
Teško je zaista, bez pravih informacija odrediti šta se krije iza kontradiktornih vesti koje nam stižu iz Japana, ali je jedno sigurno. Niti su Japanci toliko protiv održavanja Olimpijskih igara, niti je moguće proći nekažnjeno za „nesposobnost“ koju je pokazala japanska vlast, kada je vakcinisanje u pitanju.
Na kraju, primetio sam, ne znam da li i vi, da se o Olimpijskim igrama više priča i piše u pandemija-kontekstu, nego u onom koji bi trebalo da je primaran, u sportskom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare