Uvek me je zanimalo šta se krije iza kampanjski i orkestrirano najavljivanih tema, a jedna od takvih je ovih dana jako aktuelna i traži da joj se posveti koja reč. Proteklih mesec dana, u našim medijima forsirana je priča o neregularnosti naših fudbalskih liga, sa posebnim "osvrtom" na nameštanje rezultata nekih utakmica.

Prvo što mi je zasmetalo, naravno i nateralo da se zapitam, zašto je tema „ugurana“ u sportske? Evidentno je da bi pravosudni organi, policija i tužilaštvo trebalo da budu na prvoj liniji, ali je medijski ipak isturen srpski fudbal sa svojim nadležnim organima. Kasnije mi je i to postalo jasno.

Da budem iskren, ne poznajem nikoga ko bi smeo da stavi ruku u vatru tvrdeći pritom da je u našem sportu, ne samo u fudbalu, sve regularno. To i takvo poimanje drži me i traje onoliko godina koliko i moje „srodstvo“ sa sportom. A, uspostavljano je na više nivoa. Dok sam ga pratio kao gledalac, te baveći se njime aktivno i na kraju radeći profesionalno kao novinar. Dakle, spoznaja o nameštanju, neregularnostima ili dilovima, niti je novijeg datuma, niti je privilegija malog broja ljudi. Što bi se reklo, to znaju i ptice na grani.

Najhrabriji među novinarima, fudbalerima (sportistima uopšte), ili ljudima koji su imali neku funkciju u raznoraznim sportskim organizacijama, godinama skreću pažnju na te „anomalije“, ali nikada niko ništa ozbiljnije nije preduzeo da problem reši i svede ga na podnošljivu meru.

Tako je i ovih dana. Opet su se čestitiji i pravdoljubiviji javili da upozore na neregularnosti, a motiv da budu glasniji nego inače, ponudila im je UEFA. Poslali su dopis o primećenom nameštanju rezultata nekih utakmica naše Prve lige, drugog po kvalitetu takmičenja u Srbiji. Ustanovljeno je da su neki klubovi zaista pustili svoje rivale da ih pobede, sa ciljem da se stekne finansijska dobit u kladionicama.

Sve je ovo poznato i mnogi su već komentarisali stanje, za koje je rečeno da spada u kategoriju nesnošljivog.

Nerežimski mediji su opomenu UEFA dočekali ko ozebao sunce i ko zna koji put krenuli sa obelodanjivanjem svega do čega su mogli da dođu u razgovoru sa bivšim fudbalerima, trenerima ili sportskim radnicima. Došlo se do informacija, malo jačih od onih koji samo izazivaju sumnju, da su i naši vodeći klubovi skloni „dilovima“, a forumi i društvene mreže nudili su podatke koji bi mogli da zaintrigiraju policiju, sudove, tužilaštvo…

I, sve to mu dođe nekako normalno, ali pojavio se detalj koji izlazi iz klišea i koji me je posebno zainteresovao. Kao retko do sada i režimski mediji su počeli da pišu i objavljuju o mogućim neregularnostima u srpskom fudbalu, i to tako da informacije nisu bile dozirane „na kašičicu“.

S obzirom da slučajnosti, istovremena inspiracija gotovo svih sportskih novinara ili uopšte ta „došlo mi je“ varijanta, teško mogu biti prihvatljivi kada mediji zdušno počnu da vrte neku temu, ostaje da se zapitamo šta je pravi povod? Nabrojaću tri razloga, koja su po mom mišljenju jedino moguća.

Krenuću sa pretpostavkom da neko zaista hoće da uvede red u naša takmičenja tako što će zauzdati pohlepne, nesposobne ili možda neposlušne. Teoretski moguće, ali sudeći na osnovu dugogodišnjeg iskustva sa FSS, ili svih Saveza od postanka, malo verovatna opcija.

Drugi razlog bi mogao da bude okarakterisan kao uticaj sa strane, ili prostije, reakcija na opomenu UEFA, koja je jasno upozorila na očigledno zanemarivanje nekih pravila ponašanja od strane našeg Saveza. Opšte je poznata stvar da mešetarenja, nameštanja, dogovori, „kladioničarski rezultati“, nisu strani ni jednoj ligi u Evropi, ali postoji crta koja jasno daje do znanja da je dara prevršila meru. I ovo bi moglo da bude okarakterisano kao teoretski moguće, ali sa većim procentom verovatnoće da je to zaista pravi razlog medijski aktivnijeg skretanja pažnje na neregularnosti u našim fudbalskim ligama.

Ako je to razlog, onda dolazimo do zaključka da ove naše „velmože“ u sportu ne služe ničemu drugom nego da ispunjavaju nečije zadatke i solidno se finansijski ogrebu, obavljajući te naručene poslove. To bi opet trebalo da znači, kako su postavljani na čelne pozicije, a ne birani. Od koga? Nije ni bitno, ali činjenica da su tu zarad tuđeg interesa, dovoljno je razočaravajuća.

Ostaje treća opcija, koja čitavu ovu hajku na neregularnosti i nameštanja, uzimajući u obzir uticaje sa strane i želju većinskog dela javnosti za pravednijim i pametnijim rešenjima, suštinski smešta u okvire domaće radinosti.

Šta bi to moglo da znači?

Ko zna koliko puta je, u politici prevashodno, uspešno realizovan projekat zavođenja za Goleš planinu. A, sport i politika jesu sve samo ne neprijatelji. Primetili ste, pretpostavljam, da su od momenta kada je krenula priča o nameštanju rezultata, dilovima sa bodovima, sudijskim marifetlucima, kladioničarski podobnim epilozima, stanje „na terenu“ postalo još gore.

Slučajno? Možda, a šta ako nije?

Šta ako je cilj ovih koji sve drže i za sve se pitaju, dovođenje stanja do nivoa nepodnošljivosti, kako bi kasnije jednim potezom ubili dve (najmanje) muve. Dopuštanjem da javnost bude preneražena onim što se dešava u našem sportu (fudbal je idealan kao primer), stvara se atmosfera nestrpljivosti, odnosno situacija koja traži hitnu reakciju.

A, onda ide oprobana taktika. Puštaju se niz vodu sitne ribe, kozmetički se uvode neka stroga pravila, kažnjavaju se nebitni, uvode „čisti“ ljudi i sve biva proglašeno herojskom borbom protiv neregularnosti. Naravno da će proglasiti pobedu, a godine koje slede biće potvrda da su još jednom slagali, da je sve ostalo isto, samo su malo promenili glumce.

Bojim se da ova verzija raspleta, nije i ona prava, kada tumačimo „uključivanje“ i režimskih medija u priču o nameštaljkama. Još jednom, svaka čast novinarima i sportistima koji su bez ičije direktive odlučili da skrenu pažnju na neregularnosti, jer zaista je postalo mučno pratiti rezultatsku cirkusijadu u skoro svim sportovima.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram