Konačno u Cvetkama. Kao i uvek, Uskrs dočekujem u nepodnošljivo zelenom ambijentu. Nisu rani hrišćani bili blesavi. Proslava ponovnog rođenja Božijeg sina nekako se poklopila sa paganskim proslavama boginja proleća. Slovenske Vesne ili saksonske Oester. Otuda zeke i jaja. Život se budi. Moja zemlja spava. Van tokova civilizacije. Van vremena i prostora. Ušuškana u mitovima i lažima, ona je spremna ološu i svoje gaće da da na poverenje. Bez ijednog prijatelja u komšiluku, mašta o dalekom bratu.
Najpre bih čestitao ovaj praznik nesoju koji crta smešne slike po fasadama ovoga grada. Sve bih dao da mogu da im pokažem pravu sliku Isusa. Koji se ne razlikuje od onih mučenika koje jure i maltretiraju po ulicama. Ne, nije imao plave oči, niti plavu kovrdžavu kosu, dečaci moji nepismeni. Imao je lobanju poput te koju otvarate svojim martinkama. Hrišćani.
Kako se zvao prvi paganin nesemitskog porekla koji je prihvatio hrišćanstvo? Ko je bio Pavle? Koje carstvo je prvo usvojilo hrišćanstvo kao državnu religiju? Ko se tri puta odrekao Hrista, ali ga smatramo svecem? Možda jedini na svetu imamo ikonu ćelavog Isusa. Gde se nalazi? Ako je znanje prava mera patriotizma, tako i pravi vernik mora da zna odgovore na ova laka pitanja. I da shvata da su mu i ljudi druge boje kože, drugoga jezika i običaja braća u veri.
Ne nadaj se sreći, jer da je htela, ona bi već bila ovde, lepo kažu THCF i Škabo u ovoj pesmi. Nema ovde prostora za sreću. Jednostavno, nema štofa. U Obrvi pobeđuje Vučić. Ne znam kako je prošao u Velikom Krivelju, ali ne gajim previše nade. Nije svemu kriva opozicija. Nije samo to. Ima i u nama neke muke. Neko želi da ti sruši kuću, otme dedovinu, a ti mu opet daješ svoj glas. A onda zoveš neke Žujoviće u pomoć. Ne zovi više, brate moj.
Nisam ni otišao od tebe. Da ima snage u tebi, ne bi zvao ni prvi put. Razumem dobro da nemaš to u sebi. Da želiš da se umiliš ne bi li sačuvao svoje. Ne razumeš ti sa kakvim zlom imaš posla. Neće tu biti milosti. Ni za tebe, ni za tvoju decu. Njihova su važna. A njih ne šalju u Moskvu, nego u neke druge gradove. Taj Zapad je za njihovu decu, Istok za njihov novac. Nema tu mesta za tebe, mali čoveče. Za tvoj život i tvoju sreću.
Zato je i bilo važno da pobede u takvim sredinama. Da dodatno ponize, satru svaki trag ponosa, volje i energije. Zato i seire da za njih glasaju najsiromašniji i najnepismeniji. Slaba tačka ovog režima nisu tačke zagađenja. Slabe tačke nisu ekonomija, niti geopolitičke teme. Slaba tačka ovog sistema je čovek. Koji mora de se probudi. Ova država nema u šta da vaskrsne. Nikada nije ni valjala. Čovek mora da vaskrsne. U svim svojim vrlinama. Nađite način. Zeke i jaja su tu. Vaistinu!
BONUS VIDEO Emisija Izbliza – Dejan Žujović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare