33
Hajde da jednom započnemo sa novom pesmom. Gojira, sa albuma Fortitude koji izlazi 30. aprila. Mogla je da ide i Sepultura, ali da malo budemo i aktuelni. Aktuelna je i tema. Uskoro ćemo u našem gradu da imamo veliki ekološki protest. Da li je naš Ćuta hipster, ili kao društvo stvarno imamo problem? Zavisi koga pitate. Ako pitate vlasnika kapitala, on ne vidi problem u krčenju šuma Amazona, u krađi planinskih reka po celoj Srbiji, u rekama toliko toksičnim da nije preporučljivo ni da zagazite u njih, u vazduhu koji ti štipa pluća i puni ih otrovima. Ako pitate domorca Amazonije – to je kraj njegovog sveta. Isto i ljudima kraj tih reka, ljudima u našim gradovima. Domorocima u rođenoj zemlji.
Zašto je to pitanje toliko važno i nalazi se u programskim ciljevima Pokreta Za sve moje ljude? Zato što smo svesni uticaja tako zagađene životne sredine na kvalitet i dužinu života naših sugrađana. Na popunjenost onkoloških odeljenja. Na kvalitet namernica koje u sebe unosimo. Na lepotu ove zemlje. Na turizam. Na količinu novca koji ostaje lokalnim zajednicama. Zato moramo da se borimo protiv tih Orki. Protiv liberalkapitalizma. Protiv svega što je neprihvatljivo u jednom društvu iz koga taj kapital potiče. Jer mi nismo Treći svet.
Potpuna kontrola uvoza, skladištenja i odlaganja opasnih materija. Da nam se nikada ne desi opasnost da ceo grad nestane u eksploziji, kao što je Pančevo moglo da bude gora verzija Bejruta. Otkrivanje svih nezakonitih deponija opasnih supstanci. Moramo da shvatimo da svaka ambalaža ima vek trajanja. Da će te materije kad-tad završiti u podzemnim vodama. Da je pitanje trenutka kada će se pojaviti u vodi koju pijemo ili hrani koju jedemo.
Apsolutna zabrana izgradnji bilo kakvih mini hidro-elektrana (MHE), osim poplavnog tipa i van zaštićenih zona. Zločin koji smo napravili svojim rekama će jednog dana da uđe u udžbenike. Naveo bih imenom i prezimenom odgovorne. Da ih generacije pamte po zlu. Brankovići savremenog doba.
Razvoj plana za implementaciju prečišćivača otpadnih voda po svim gradovima Srbije u cilju zaštite vodotokova. Naše reke su pretvorene u kanalizacione kolektore širom zemlje. Celokupna kanalizacija gradova na Dunavu, pa i Beograda, direktno se izbacuje bez ikakve obrade u tu reku. Ista je situacija i sa Čačkom i Kraljevom na Zapadnoj Moravi. O uticaju kombinata Trepča na reku Ibar da ne pričam. Moj savet ribolovcima je da svakog upecanog soma u toj reci poljube i vrate nazad. Ta riba, posebno ona koja živi na dnu reke, prepuna je teških metala.
Gasifikacija je jedino moguće rešenje za zagađenost vazduha u mnogim gradovima, poput Užica i Valjeva. Uvođenje priključka individualnim domaćinstvima ne može da bude izvor zarade za državu, poput akcize na gorivo ili PCR testa. Ta cena mora da bude stimulativna, dostupna svakome. Ako nije, to je problem opšteg siromaštva i gramzivosti države. I ona mora da iznađe pošteno rešenje za to, jer njeni stanovnici nisu svojom voljom siromašni.
Problem sa deponijom u Vinči pre neku godinu u Beogradu, ili sa deponijom u Prijepolju koja puni reku Lim svim i svačim ove godine, jasno pokazuju da mi ni ovaj elementarni problem decenijama nismo rešavali. Otvorene deponije moraju da postanu prošlost. Izgradnja lokalnih pogona za reciklažu i sagorevanje otpada je jedno od rešenja. Sa apsolutnim poštovanjem prečišćavanja produkata svog rada i ekoloških principa koji važe u evropskim zemljama. Nikakvi pogoni za sagorevanje guma i slična prljava tehnologija neće biti dozvoljena. Reciklaža je kulturološka stvar koja treba da se razvija u stanovništvu postepeno i mudro. Stimulacija pakovanja u staklenu ambalažu gde god je to moguće, i mogućnost otkupa te iste ambalaže u svim većim marketima širom zemlje je jedno od mogućih rešenja.
Pokret Za sve moje ljude prepoznaje ekologiju kao suštinsku civilizacijsku stvar. Insistiraće na organizovanju Odeljenja za ekologiju u svakoj lokalnoj samoupravi, sa dovoljnim brojem stručnjaka iz ove oblasti u svakoj od njih. Pokret ovaj problem ne posmatra kao stvar političke korektnosti ili neophodnu političku mantru u svakoj izbornoj kampanji, nego kao suštinsku borbu za vazduh, vodu i zemlju. Ono u čemu mi danas uživamo, nismo nasledili od svojih predaka, već samo pozajmili o svojih potomaka, kao što reče jedan narod koji je izumreo, ali je živeo u skladu sa Majkom Prirodom.
There’s fire in the sky, You’re in the Amazon
The greatest miracle, Is burning to the ground…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
