Piše Bratislav Marković: Vučićevi neposlušni saradnici

Piše: Bratislav Marković

Jer jasno je meni da Brnabićka ima jaku harizmu, autoritet ličnosti (Brnabu i harizmu dozvoljeno je spajati samo u parodiji), te da sa takvim osobinama nije izdržala, pa je javno izjavila kako će moliti predsednika Vučića da bude kandidat za predsednika. Čekaj, stvarno ne razumem ljude koji nisu dirnuti ovakvom izjavom. Nadam se da dijalog u kome Brnaba moli Vučića da bude njihov kandidat za premijera neće biti snimljen, jer građani bi prolili toliko suza da bi od toga profitirali samo spomenuti servisi za popravku mobilnih telefona i eventualno parketari, jer od tolikih suza postoji ozbiljna mogućnost dizanja parketa. I to bi bio ozbiljan problem, jer su parketari otišli i sad rade u Nemačkoj. Ali dobro, da se manemo popravke podova, nadajmo se najboljem, a kad smo kod najboljeg da nastavim o mukama njegovim. Brnaba će dakle da ga moli, bez obzira što je on zamolio da o tome ne priča javno. A Vučević smatra. Dobro, ovo je već lakša situacija, tu nema suza. Za razliku od Brnabe koja kad moli, svakako izaziva suze, da li od tuge ili smeha, to je individualno, u zavisnosti od oka posmatrača iz koga suza kaplje. Kad Vučević smatra to je samo veselo i ne izaziva izlučivanje telesnih tečnosti.

Brnaba i Vučević međutim ne razumeju da oni nisu tu da mole ili da smatraju, već da razumeju predsednika. Sad, problem je što im razumevanje malo teže ide, ali moraju da nastave da se trude. Za razliku od njih, ja potpuno razumem predsednika koji se umorio od tolikih pobeda. E, znam, ljudi koji nisu pobeđivali ne razumeju koliko je naporno stalno pobeđivati. Posebno kad niko drugi to neće da saopšti nego moraš sam. Em pobeđuješ, em još moraš sam da to saopštiš. A onda moraš još i da se raduješ pred kamerama, a nije ti do radovanja. Teško je to. Zato ja podržavam predsednika da se ne kandiduje, jer znam da se umorio. I molim boga da nađe nekog ko će umesto njega da pobedi, ali ne sa 10:0, kao onomad nego sa 250:0 (broj poslanika u skupštini). Koga naći i šta činiti?

Kandidat za mesto predsednika je rešen. To je Vladan Petrov, on je idealno rešenje. Neki pametnjakovići se bune, kao to je sad mešanje sudske i izvršne vlasti. Kao da ne znaju da se čestiti Petrov nije mešao u sudsku vlast. On je samo predsednik Ustavnog suda, a to je sud koji ne radi već dugo. Jer tamo kad predaš ustavnu žalbu, ko da si je bacio u bunar. A i bolje da ne rade ništa, jer ono što rade je užas… Dakle, Petrov bi sa jednog mesta gde se ne meša u svoj posao, prešao na drugo mesto na kome se ne meša u svoj posao, što bi mu i dalje dalo dovoljno vremena da se šeta od “pinka” do “Informera”, a to je kako mi mladi kažemo, win-win situacija. Al nije tema predsednik, šta ćemo za premijera?

Macut više ne može da bude premijer. On se umorio od ne mešanja u svoj posao, a osim toga njemu je posao premijera dodatni, on to radi iz hobija, a kao ugledni lekar nema više toliko vremena za hobi. Možda će da počne da skuplja sličice sa fudbalerima za predstojeće svetsko prvenstvo, ne znam, ali svakako će zameniti hobi.

Verujem da će na kraju ipak pobediti razum. A razum je rečenica ministra Glišića (pojam razum i Glišić mogu se spajati samo u parodijama) u kojoj on detaljno obrazlaže situaciju “samo da nam Vučić ne ode”, te to ponavlja više puta. Hteo je zapravo reći “samo da mi Vučić ne ode”, što je apsolutno tačno.

Vučić dakle simbolizuje lik učiteljice nestašne, neposlušne i bespomoćne dece. Njegovi saradnici jesu infantilni, ali zar nije baš u tome draž? Samo decu ne možeš prevariti, samo deca mogu tako da vole.

Aj u dvaes evra da će uslišiti njihove molbe i smatranja…..