Nije što je vruće, nego što je komatozno

Najpre, odgovarao bi upravnicima zemlje Srbije, kojima je građanske mobilnosti (ako već ne i neposlušnosti, koje nešto i nema ruku na srce) preko glave. Šta ima ljudi uopšte da se kreću, kretanje samo izaziva gužvu, a da li proizvodi suštinske promene? Ne. Kretanje samo na prvi pogled može izgledati učinkovito, ali na kraju igre - inercija pobeđuje. 

Potom, odgovarao bi i samim građanima: ništa lepše od toga kad imaš izgovor da održiš status quo. Ne snosiš odgovornost, ne trpiš posledice poraza, ili, ne daj bože, pozitivnog ishoda, koji je u stvari najgora opcija, jer sa sobom nosi nove izazove i nove odgovornosti. Sačuvaj nas bože pobede. 

Na kraju, odgovarao bi i infrastrukturi. Most je, kao i plaža, najlepši kad je prazan. Putevi potpuno bezrazložno stenju pod navalom guma i koraka, pa neka i oni predahnu barem krajem jula i u avgustu. Rabićemo ih ponovo u septembru. 

Svaka stvar - živa, neživa ili u čisto metafizičkom statusu - stenje od habanja ovih dana. Ko je gledao, mogao je da vidi kako, recimo, Narodna Skupština, brekće pod teretom telesa, naprednjačkih i opozicionih, tokom višesatne rasprave u kojoj se Vlada kao brani a opozicija je kao napada. A zapravo - Vlada gleda gde da padne i skrati sebi muke, a opozicija iznosi ono što svi koji znaju i sa tim znanjem ne mogu ništa, ili ono što oni koji ne znaju nikada neće ni čuti i shvatiti. "Vidim, i ne verujem", tako razmišlja ta druga grupa građana. 

Mrcvari se i predsednik Vučić, vidno. Ispaljuje izjave o studentskoj listi i o terminu izbora kao baražnu vatru, ali ti projektili padaju odmah po ispaljivanju. Padaju jer nemaju domet; nemaju domet jer su iz rubrike "već viđeno". Sad su samo neka vrsta stilske vežbe, u kojoj predsednik - treba pošteno priznati - zaista stiče hvale vrednu veštinu: ova poslednja izjava o smehu koji se čuje iz zatvora i iz groba, po majstorstvu se približava Kafki ili makar Lovkraftu. To je izjava koju su studenti dobro opisali kao "horor film". 

I medijska scena je na izmaku snaga. Uopšte nisam impresioniran nivoom otrova koji je izliven prema predsednikovim protivnicima u predvečerje (ili pred praskozorje?) ove predizborne kampanje. Moralo bi to malo jače, evo već bar mesec dana me niko nije optužio da sam podstrekivao studente na samoubistvo. Jeste, doduše, predsednik rekao da je neki čovek koji mu je pretio nožem radio pod uticajem mejnstrim medija, ali ja sam mislio da on misli na RTS recimo, jer nije precizirao.  

Nikome se, izgleda, i ne žuri. Studenti obilaze birače, pozivaju ih, organizuju obuke za kontrolore, opozicija ono svoje, vlast igra presing po celom terenu, ali, kažem, bezvoljno sve to izgleda. Možda, na kraju krajeva, i nije do vrućine, možda je problem dublji od RHMZ, možda smo, zapravo, mi ti koji proizvodimo vrelinu kao izgovor da se ne krećemo.

(Kao kod Oskara Vajlda, kad kaže da je "London prepun magle i ozbiljnih ljudi" i da ne zna "da li magla stvara ozbiljne ljude, ili ozbiljni ljudi prave maglu"). 

Mobilan je još samo Bogoljub Karić. Neumorno radi na reaktuelizaciji svoje političke platforme, ima i štandove na ulicama, jedavno je izjavio da će imati kandidata za izbore, a juče, recimo, da će svaki zaposleni nekada moćne BKTV postati - milioner. Čim se Bogoljub naplati od nelegalnog otimanja televizije. Kolega Ratko i ja smo onda zbrajali koliko milionera među novinarima ćemo poznavati nakon što se realizuje ovo Karićevo obećanje, i spisak je impozantan. 

Sve u svemu, biće para, bez brige. I obavezno ne izlazite nigde iz kuća ovih dana - kretanje je besmisleno i opasno.