Ničim i ništa ili kako sam uspešno dokazao da sam glup

Valjalo bi da krenem ispočetka.

"Nova" je minulog vikenda objavila tekst u kom se tvrdi da je ministarka privrede Adrijana Mesarović 2022. na jedan neprimeren način pomagala firmi "Rasadnik" da dobije posao vredan oko 10 miliona dinara. Taj posao trebalo je da dobije u okviru projekta rekonstrukcije pruge koju sam pomenuo, a posao je trebalo da im dodeli kineski CRIC, izvođač radova. 

Ministarka (tada samo članica Veća Novog Sada) slala je mejlove kineskim partnerima, u kom su bile ponude za postavljanje trave na Železničkoj stanici. "Offer for grass", kaže ministarka, tada većnica. Kada joj kineski partner odgovara da je sve to lepo ali da je ponuda preskupa, Mesarović šalje izmenjenu ponudu: jeftiniju, ali za više "grass"-a. 

Svi su bili zadovoljni tim poslom. Osim, evo, Saše M. Stajića, kolege šefa deska portala Nova.rs, koji je ovu priču napisao i objavio minule subote. Šta Saša ima protiv trave?

Nema ništa, to me je i uverio u razgovoru koji smo o tekstu imali, ali i on i ja smo se složili da ovakvo ponašanje ministarke (tada većnice) nije normalno. Ispostaviće se da sam ja (izuzeću Sašu iz ovog dela)  do tog zaključka došao jer sam glup. To su mi, otprilike, poručili aktivisti SNS na društvenim mrežama, u komentarima vesti. Večnica (sada ministarka) nije odgovorila na pitanja. Normalno, kad su glupa. 

Glup sam, kažu, jer ne prepoznajem da je ovaj manir javno-privatnog partnerstva potpuno normalan. Štaviše: uboičajen je, i predstavlja koordinaciju između lokalne samouprave i izvođača projekta. 

Jedan kolega koji nije u redakciji "Nove" a sa kojim sam komentarisao ovaj tekst, poslao mi je dokaz da sam glup, na šta sam mu odgovorio: 

"Eto vidiš. Sve ok. A mi se zabrinuli", na šta je on odgovorio "Cenim da svaki poslanik neumorno šalje ponude privatnih firmi izvođaču radova u kapitalnim investicijama", na šta sam, opet, ja rekao: "A ako za to dobije i neku vrstu nadoknade, zar je to tako loše?", na šta je on, opet, odgovorio: "Ne ne, to je zabranjeno, to svi rade jer su pregaoci u javnom interesu", na šta sam onda ja u sebi konstatovao da je ovaj kolega dosta pametniji od mene i da rezonuje ispravno.

Elem, pošto je sve ovo normalno, ja u danima koji pristižu (kao besni psi, piše negde Bukovski)  očekujem da funkcioneri počnu sami da objavljuju kada su i kako radili u ovom maniru u interesu Srbije. 

Lično bih, recimo, voleo da vidim (ako postoje) sledeće i-mejl prepiske: Sinišu Malog kako skromno nudi usluge svog brata zaposlenog u firmi povezanoj sa "Milenijum timom" na procesu privatizacije Instituta "Jaroslav Černi"; Bratislava Gašića kako - zbog dobrobiti Srbije -  preporučuje nekog privatnika koji se bavi preprodajom oružja za nabavku raketnih bacača za Vojsku Srbije; Nikolu Selakovića kako, u najboljoj nameri i tradiciji srpskih Vlada, sugeriše dobru građevinsku firmu za rušenje rugla koje je ostalo na mestu Generalštaba, a za potrebe izgradnje Trampovog kazina; Tomislava Momirovića kako blagonaklono klima glavom u pravcu hotelskog kompleksa u vlasništvu svoje porodice kao mesta odmora i boravka za, recimo, radnike Zi Đina. I tako dalje.

Ja uopšte ne insinuiram da je do ovih ponuda došlo. Ali, snažno konstatujem da, ako je do njih i došlo - one su potpuno legitimne i čak pohvalne za pomenute ministre. 

Nije problem u Vladi Srbije ili Veću Novog Sada. Ja i moj nedorasli IQ smo problem. Uostalom, pogledajte semafor: oni vladaju već 14 godina i Srbiji je zbog toga mnogo bolje, a čime ja vladam i šta sam uradio da Srbiji bude bolje?

Ničim i ništa, dragi čitaoci. Ničim i ništa.