Guslaj to opet, Sem

Kod predsednika se igralo i pevalo kao što je i red na vašarima. Od starih trikova: iće i piće koje se troši u tonama; Dodik, konstanta; pevanje, Zmijanac, "uvek je bolje biti uz vlast"; obećanje o izborima, kao deo kolorita, ne kao stvarno obećanje naravno; direktan kontakt sa građanima, putem ceduljica; autobusi, mnogo njih. Od novih trikova: šareni šeširi Vučevića, Malog i Brnabić; dva robota, Milutin i Dragutin, i njihova klozetska verzija Moravca. 

Otprilike to je to. 

Predsednik se ne trudi da bude originalan. Što bi - dosad mu je uspevalo da dobije podršku koju je želeo, koja mu je potrebna spram kalkulacija o tome kako da osvoji vlast tako da krađa bude što manje upadljiva. Onda se, dva dana kasnije, dao u realizaciju pripremnih radova, pa je najavio da će Vlada izdvojiti bezmalo pola milijarde evra za davanja penzionerima (delom i kroz povećanje penzija) i socijalno ugroženim grupama. Ovoga puta (to je, čini mi se, novo) nudio je i lekove, pominjao farmakomafiju, bukvalno je na pladnju izlagao kutije šarenih pilula. Rekao je da imamo para da to damo penzionerima. MMF nije pominjao. 

Čuli smo i naziv liste za parlamentarne izbore - Ujedinjena Srbija. Slažem se sa predsednikom (evo i to se desi ponekad), nije to nikakva aluzija na Jedinstvenu Rusiju, nego na njegovu deluziju o tome da je on ujedinitelj. Nije, on je raskolnik, i kao takav će u istoriju. 

Sve u svemu - lagano, efikasno, ali i već viđeno. 

Šta smo videli na studentskom skupu, za Vidovdan, u Kraljevu?

Za početak, značajno ekstremniju verziju prošlogodišnjeg skupa na isti datum. Tada je govorio Bodiroga, ovoga puta bio je samo u publici. Tada je, takođe, Milo Lompar bio najotvoreniji u guslanju. Ovoga puta, njegov prošlogodišnji govor delovao bi najumerenije, a bio je prisutan i pravi guslar. U suštini, bilo je to ponavljanje istog narativa koji Srbija sluša od 1989. godine, dakle otprilike od mog rođenja, a mnogo pre rođenja studenata koji danas vode borbu protiv autokratskog režima Aleksandra Vučića. Svi njegovi elementi bili su izrečeni: zakletva Lazaru; paralela Kosovski boj - borba protiv režima; nebeska rasa; neminovni povratak na svetu zemlju, itd.

Nemojte misliti da nisam čuo i delove vezane za stanje studentskih prava i generalno potlačenu poziciju Univerziteta u Prištini: čuo sam i jasno mi je da je i to tema. Ili sraman odnos prema borcima, koji su velikim delom nastanjeni u Kraljevu: čuo sam i slažem se, sramota je.

Problem je ovo: ne može se starim narativima na iste probleme, i očekivati drugačiji rezultat. Zato je falilo da se makar jednom rečju (ili makar sa dve, jer se, čini mi se, "potkrala" baš jedna) pošalje poruka većinskom stanovništvu na Kosovu - Albancima. Ne Kurtiju - radikalu i koalicionom partneru Srpske liste; ne Haradinaju i Tačiju - dvojici okrivljenih za najteže ratne zločine, restlovima krvave prošlosti. Nego običnim ljudima koji su, sumnje nema, odjeke govora u Kraljevu čuli (ili su im ih mediji "preveli" u skladu sa njihovim narativima). 

Suživot, kako to egzotično zvuči. A samo to još nismo pokušali. 

Novina je i da smo čuli aktivnu političarku, Jelenu Pavlović, poslanicu, koja je ulazak u Skupštinu zaslužila na listi Branimira Nestorovića. Oni koji su zaključili da je to bio mudar potez, jer se ovim izborom govornika (uključujući i nju) zadire u SNS biračko telo, moraju da znaju da taj mač ima dve oštrice: jedne će nesumnjivo privući; druge će, znajte, odbiti od Studentske liste. 

To su pitanja koja će morati da se rešavaju u hodu. Srećom, izbori neće uskoro, možda čak ni do kraja 2026.