0
"Rasprodaja", "Sale", "Sve u pola cene", "Popust i do 70 odsto", natpisi su koji bilo na srpskom, bilo na engleskom jeziku, bodu oči sa svih strana, gde god da se okrenete. Vođeni ovom logikom, i zakonodavci u Srbiji su odlučili da po najnižoj ceni prodaju sve što ova zemlja još može da ponudi.
Pošto je tokom leta već u parlamentu prošao zakon koji ukidanjem naknade za konverziju zemljišta investitorima poklanja bukvalno milijarde evra, posle zemlje red je izgleda došao na vodu.
Naime, Vlada Srbije je, kako je preneo novosadski portal 021, uputila u skupštinsku proceduru na usvajanje izmene zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Tim zakonskim promenama kazne za ispuštanje otpadnih voda se sa sad već bednih 25 dinara po danu dodatno spuštaju na 2,5 pare dnevno.
Dosadašnji zakon je obavezivao zagađivače da dnevno plaćaju naknade za zagađenje voda ako ispuštaju prečišćene ili neprečišćene otpadne vode u reke i druge vodene površine, ali je visina tih kazni odavno više nego simbolična.
Ako se ispušta prečišćena otpadna voda naknada je 10 dinara dnevno, a ukoliko je u pitanju neprečišćena 25 dinara dnevno.
Prostom matematičkom računicom stižemo do 9125 dinara godišnje. Da uprostimo, manje od 80 evra je godišnja kazna za nekoga ko, recimo, zagađuje reku. Više nego povoljno, govoreći rečnikom rasprodaja. A sada se i ta povoljna cena snižava, što bi se reklo: „Total sale“.
Kada poslanici dignu ruke i usvoje ove izmene, dnevna kazna za onoga ko ispušta prečišćenu otpadnu vodu u reku biće jednu paru, a neprećišćenu 2,5 pare. Da, pare – to su oni delovi naše nacionalne valute dinara, koje su svi zaboravili jer za njih odavno ništa ne može da se kupi. Do sada.
Sada će nekoga toliko dnevno da košta čista voda u reci ili potoku. I onda neko kaže da ne padaju cene u Srbiji. Kako ne padaju, pa gde ćeš veće sniženje. Popust nad popustima za sve naše zagađivače.
Na ovaj problem je javnost još zimus upozorila Državna revizorska institucija.
U detaljnoj analizi revizori su istakli da država nije preduzela niz mera kako bi sprečila zagađenje svojih voda, da nedostaju osnovna strateška dokumenta, nadzor, pa i pravovremena inicijativa da se ova oblast uredi.
PROČITAJTE JOŠ:
Konstatovali su da zagađivači voda u Srbiji nisu kontrolisali šta ispuštaju u vode, niti postoje postrojenja za tretman otpadnih voda pa se najviše neprečišćenih voda ispusti u vodotok.
Postoje i firme koje ispuštaju otpadne vode bez pribavljene vodne dozvole, ali za to ne odgovaraju. Vlast je izgleda i tu analizu, kao i mnoga ranija upozorenja regulatornih tela „okačila mačku o rep“. Ali je zato izašla u susret zagađivačima. Upravo od njih je potekao zahtev da se naknade dodatno smanje.
Zagađivači su se žalili da su kazne previsoke i da će ih njihovo plaćanje dovesti u tešku finansijsku situaciju. U izveštaju revizora kao najveći generator industrijskih otpadnih voda navedena je Elektroprivreda Srbije, što su iz ovog energetskog giganta demantovali.
Međutim, ni ta javna „svađa“ državnog preduzeća i revizorske institucije u februaru nije skrenula pažnju javnost na razmere zagađenja voda u Srbiji i problem nekažnjavanja zagađivača. Vrlo brzo se zaboravilo na sve dok nije došlo vreme za veliku letnju rasporodaju.
A tad su cene već određene, popusti uračunati, pa nema mnogo prostora za nove kalkulacije.
Žalosno je što ovo nije ni prva ni poslednja rasprodaja na kojoj se u bescenje nudi sve što nam je ova nesrećna zemlja dala.
Od prirodnih resursa, kao što su zemljište, voda, vazduh, preko kulturnog nasleđa i svega onog što su nam ostavile prethodne generacije do samih ljudi koji beže glavom bez obzira jer ne mogu da gledaju svu tu otimačinu i lopovluk.
Srbijo, ti si zaista nekad bila bogata zemlja, kad te već toliko dugo razni krčme i potkradaju i opet je nešto ostalo.